Marković: Odnosi sa Srbijom najlošiji od 2006, ali ne zaslugom Podogrice

Marković je za televiziju Crnbe Gore rekao da su odnosi Srbije i Crne Gore najlošiji od obnove nezavisnosti, ali ne zaslugom Podgorice koja, kako je dodao, Srbiju gleda kao prijateljsku zemlju i suseda sa kojim je delila zajedničke vrednosti.

„Zemlju koja je važna za ekonomski razvoj, regionalnu stabilnost. Gledamo ih kao suverenu zemlju sa svojim pravima i svojom samostalnošću. Očigledno to se shvata kao naša slabost i imali smo prilike da nas Srbija ne samo kritikuje zbog zakona (o slobodi veroispovesti), nego da je ovo srpska država, da ovde ne postoje Crnogorci“, rekao je Marković i dodao da se to „mora zaustaviti“.
On je naglasio da će Vlada Crne Gore o Zakonu razgovarati sa akterima unutar Crne Gore i da o tome ne može odlučivati nijedan predsednik, pa ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Za nas je legitimna adresa za razgovor Mitropolija crnogorsko-primorska i mitropolit Amfilohije“, rekao je Marković.

Razočaravajućim je ocenio „sve ono što se u Crnoj Gori dešavalo nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti“ i dodao da zakon niko ne može da povuče jer je prošao sve procedure i ušao u pravni život.

„Zakon može biti osporen u celosti ili u pojedinim normama, ali kroz jasnu proceduru… Kroz predlog za ocenu ustavnosti zakona ili u parlamentu da neka politička većina pokrene amandmane na izmenu zakona ili stavljanje tog zakona van snage do donošenja novog. Ne može crkva tražiti povlačenje zakona, jer nema ustavne mogućnosti za to“, rekao je Marković.

Govoreći o odnosima sa Srbijom Marković je rekao da Crna Gora Srbiju „želi kao pouzdanog i uspešnog suseda, da o pitanju razlika razgovaraju na državnom nivou, a ne preko medija i programiranih analitičara i intelektualaca“.

Marković je ocenio da sva dešavanja koja su usledila nakon usvajanja zakona nisu bila samo otpor tom aktu, već je sve preraslo u obračun sa Crnom Gorom i njenim institucijama i pravom da država suvereno odlučuje o unutrašnjim pitanjima.

„Taj atak i neviđenu propagandu, nosili su akteri unutar zemlje, ali najdrastičnije i najbrutalnije akteri iz susedne Srbije“, rekao je Marković.

Paljenje crnogorske zastave u Beogradu je, dodao je, jasan odnos o državi Crnoj Gori i njenom pravu da suvereno odlučuje o unutrašnjim pitanjima.

Marković je rekao da je uz kampanju koja je dolazila iz Srbije od strane zvaničnika i opozicionih predstavnika i medijski pritisak, na sceni bila i skrivena kampanja protiv zakona koju je sprovodilo sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske „na neduhovan način“.

Marković je ponovio da nakon usvajanja zakona „neće biti uzurpiranja crkvene imovine“ i naglasio da zakon promoviše slobodu veroispovesti, ali na jednak način za sve verske zajednice u Crnoj Gori.

Na pitanje šta će se desiti sa sveštenstvom neke crkve ili manastira, ako država u upravnom postupku dokaže da je taj verski objekat u njenom vlasništvu, Marković je rekao: „Rade što su radili i pre ovog zakona. Dolaze, služe bogu, rade verske poslove, i komuniciraju s vernicima“.

„Propaganda je da se zakonom dozvoljava vernicima Crnogorske pravoslavne crkve da koriste te manastire i crkve u kojima služi sveštenstvo Mitropolije. To je netačno. Ko je pročitao zakon videće da zakon definiše jednakost svih verskih zajednica. Mi nismo izdigli nijednu versku zajednicu na prvo mesto, kao što je slučaj sa zakonom u Srbiji“, rekao je.

Marković je rekao i da će imovina koju je SPC stekla nakon 1918. godine na zakonit način ostati njihova imovina.

On je rekao da je crnogorski zakon o verskim zajednicama liberalniji i od hravtskog i od srpskog.

„Sve su verske zajednice po ovom zakonu ravnopravne. Srpski zakon stavlja u prvi plan SPC, a hrvatski zakon na jednak način uređuje pitanja funkcionisanja svih verskih zajednica u Hrvatskoj, pa i SPC koja je potpisala Temeljni ugovor sa hrvatskom državom, u kojem se kaže da su imovina i nepokretna dobra SPC koje ona koristi u Hrvatskoj materijalno i kulturno dobro Hrvatske, a ne neke druge države“, rekao je Marković.

„U Hrvatskoj žive građani srpske nacionalnosti koji imaju potpisan ugovor sa državom, gđe su verski objekti kulturno dobro države. Zašto bi Crna Gora bila izuzetak? Ovde se želi monopol, ovde se želi relativizovati suština crnogorske države i njena sloboda i nezavisnost“, dodao je.

Povodom navoda da je jedan broj crkava uknjižen u katastru na mitropolita Amfilohija i druge sveštenike, Marković je rekao da „to jasno govori da je nakon 1986. došlo do nezakonitog prepisivanja imovine sa države na Mitropolije, odnosno na sveštenike Mitropolije“ za šta odgovornost snose državni službenici i da će svaki slučaj biti preispitan.
On je naglasio da je zakon potreban da bi se znao titular verskih objekata koji će se koristiti kao i do sada – za verske potrebe i da je došlo vreme da se situacija i toj ovlasti sredi.

„Sada je Crna Gora snažna država, utemeljena država, nezavisna i suverena, članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU i ovo je sada vreme kad treba da rešimo ovo preostalo pitanje koje je izazivalo mnogo polemika, kako da jedna verska zajednica može da funkcioniše u pravnom sistemu, a da nije registrovana, kako preko 200 sveštenika nije prijavljeno, nije registrovano, nemaju boravak, a dolaze iz Severne Makedonije, Srbije, Rusije“, naveo je Marković.

On je izrazio želju da se reše sva teška pitanja koja nisu rešena.

„Ovakva situacija dovodi u neprijatnost i te ljude, jer obavljaju poslove za potrebe vernika te crkve, nemaju prebivalište, nisu registrovani. Ne mogu da rešavaju egzistencijalna pitanja. Da se strogo primenjuje zakon to boravište bi im se moglo otkazati već sutra“, rekao je Marković.