MARTI AHTISARI: Rešenje će biti fer

MARTI AHTISARI: Nastavak sa 1. strane
Predlog će, kako je rekao Ahtisari, biti snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i demokratskog društva. On je, međutim, ukazao da treba biti realan i da treba znati da će za to biti potrebno vreme i saradnja svih zajednica.
– Kao specijalni izaslanik za Kosovo razgovarao sam sa stranama uključenim u pregovore. Nastavio sam dijalog i dinamiku procesa uzimajući u obzir situaciju na terenu – rekao je Ahtisari i ukazao da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika. Ističući da SE od 1999. ima značajnu ulogu na Kosovu, Ahtisari je rekao da će ova organizacija i dalje imati veliku ulogu u zaštiti verskog i kulturnog nasleđa.

SOLANA: Rano za novu rezoluciju UN

Brisel – Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana smatra da ima još vremena da se dođe do konačnog predloga za status Kosova i da je prerano da se razmišlja i o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Solana je posle susreta s generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom rekao da „nije naivan“, ali da je optimista.

– Optimista sam, i to su dve različite stvari. Moramo učiniti sve kako bi se našlo rešenje – podvukao je Solana.

Visoki predstavnik EU je dodao da će Ban Ki-Mun danas u Parizu, gde se održava konferencija o Libanu, dobiti dodatni izveštaj od izaslanika UN Martija Ahtisarija o njegovim zamislima za rešenje statusa Kosova. Na pitanje da li je s Ban Ki-Munom došao do zajedničkih stavova o Kosovu, rekao je da o tome nisu podrobnije raspravljali.

– Ali to neće biti konačna razmena mišljenja, imamo još vremena pre nego što on iznese konačne stavove – stavio je do znanja Solana.

Na pitanje kada se može očekivati nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, odgovorio je da je prerano da se razmišlja o tome.

– Prerano je da se razmišlja o novoj rezoluciji SB UN, jer Ahtisari treba da iznese predlog, a potom da poseti Beograd i Prištinu, a onda će izveštaj podneti Savetu bezbednosti UN. A za rezoluciju će biti potrebno neko vreme – rekao je.

Ahtisari je rekao da će biti potrebno nadgledati poštovanje konvencije o zaštiti manjina na Kosovu i obezbediti jednakost svih manjina, kao i formirati organe za nadgledanje zaštite verskog i kulturnog nasleđa. Istakao je da treba pripremiti teren za prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu i da je u okviru tranzicije na Kosovu njegova kancelarija razgovarala s predstavnicima EU i SAD.

Dejvis za poštovanje teritorijalnog integriteta

Generalni sekretar SE Teri Dejvis zalaže se za poštovanje teritorijalnog integriteta svih članica te panevropske organizacije sve dok ne postoji drugačija odluka Ujedinjenih nacija. To ne znači da SE nema interesa na Kosovu, dodao je Dejvis i podsetio da je SE uradio mnogo na Kosovu po pitanju decentralizacije, obnovi crkava i manastira koji su uništeni u martovskom nasilju 2004.

Pre Ahtisarijevog obraćanja poslanicima, lord Džonston ih je pozvao da podrže rezoluciju, uz ocenu da bi, kako je rekao,“vraćanje Kosova pod okrilje Beograda bila budalasta pozivnica na nasilje“.
„Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz određene uslove, bilo rešenje koje – osim što odgovara volji većine građana Kosova – može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona“, navodi se u paragrafu četiri teksta usvojenog 18. septembra na Političkom komitetu PSSE. Politički komitet je, međutim, prekjuče zauzeo stav da je potrebno izbrisati taj paragraf i predložio da se unese drugi paragraf u kojem bi pisalo da je cilj da se utiče na obe strane u pregovorima da pokažu fleksibilnost.
Šef srpske delegacije u skupštini SE Miloš Aligrudić pozvao je parlamentarce da ne prihvate predloženi tekst, ocenjujući da će u suprotnom ohrabriti kosovske Albance da više ne pregovaraju.
– Zbog čega bi više ulagali napore da pregovaraju ako im ovo uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod – rekao je on i upozorio da to može ugroziti mogućnost pronalaženja dogovorenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda.
Član srpske delegacije u skupštini SE Ivica Dačić upitao je Ahtisarija zbog čega ne poštuje Rezoluciju 1244 SB UN i ocenio da Srbi na Kosovu žive kao „Jevreji za vreme Hitlera u getu“. Dačić je rekao da na Kosovu caruju trgovina drogom, ljudima i oružjem i da se iz pokrajine regrutuje „bela Al Kaida“ što je, kako je istakao, problem i međunarodne zajednice.
– Kako biste reagovali kada bi se otcepila Katalonija, Korzika… Kurdistan – upitao je Dačić, a njegove reči su propraćene snažnim aplauzom.
On je takođe upitao – da za sto godina Albanci imaju većinu u Strazburu, da li bi onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske.
Britanski poslanik Dejvid Vilšir, na čiju je inicijativu nacrt rezolucije u oktobru skinut s dnevnog reda jesenjeg zasedanja skupštine SE, ocenio je da nije pravi trenutak za usvajanje te rezolucije, jer se sve događa devet dana uoči 2. februara, datuma kada Ahtisari treba da obavesti Beograd i Prištinu o svom predlogu rešenja za Kosovo.
Premijer Grčke Kostas Karamanlis ponovio je da je određivanje statusa Kosova od ključnog značaja za stabilnost i mir regiona Balkana. Karamanlis je u govoru poslanicima rekao da pitanje Kosova treba rešiti pregovorima, uz poštovanje međunarodnog prava i priznavanje multietničkog i multikulturalnog karaktera Kosova. Grčki premijer je nešto ranije izjavio novinarima da je stav Atine da „svako rešenje treba da prihvate obe strane“ i da „nijedno rešenje ne treba da bude nametnuto“, uz napomenu da ipak treba sačekati da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari iznese predlog. Buduće rešenje Kosova treba da obezbedi multikulturalno društvo, uz garancije poštovanja ljudskih i manjinskih prava i vladavine prava, rekao je on. Karamanlis je takođe ponovio da zemlje Balkana treba da imaju evropsku perspektivu, što je rekao i predsednik Parlamentarne skupštine SE Rene Van der Linden.