Predsednik Mesić je naglasio da su krivci na svim stranama, što ne bi trebalo da relativizuje način na koji je do sukoba u bivšoj Jugoslaviji došlo, a u tom kontekstu pomenuo je tragičnu ulogu i odgovornost nekadašnje Jugoslovenske narodne armije.
– Izrekao sam na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora Jasenovac ispriku za zločine što ih je tamo – i ne samo tamo – nad Srbima, Jevrejima, Romima i Hrvatima-antifašistima počinio ustaški režim, zloupotrebljavajući i kaljajući hrvatsko ime – rekao je Mesić, čije je izlaganje više od 250 učesnika skupa pozdravilo burnim aplauzom.

Protest ratnih veterana

Uoči skupa pred zagrebačkim hotelom Šeraton organizovane su demonstracije udruženja branitelja Domovinskog rata. Demonstranti su nosili parole s toponimima stradanja žrtava ratova 90-ih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (Ovčara, Škabrnja, Srebrenica), a rodbina ubijenih na farmi Ovčara kod Vukovara nosila je na odeći bedževe s likovima žrtava.

Predsednik Zajednica udruženja zatočenih i nestalih Ivan Pšenica je novinarima izrazio svoje ogorčenje činjenicom da na Konferenciju nije pozvan niko iz udruženja ratnih vojnih veterana ili organizacija koje okupljaju stradale u Domovinskom ratu. Protest je trajao do 12 sati, a obezbeđivala ga manja grupa policajaca.

On je naglasio da „zločinačkih naroda nema“, odnosno da se individualizovanjem krivice dolazi do činjenice da kolektivne krivice nema.

Puhovski: Moramo biti „Partibrejkersi“

– Bićemo „Partibrejkersi“, razbijači žurki, kvarićemo zabavu svima koji bi želeli da uživaju u takozvanoj pobedi i onima koji bi da tuguju u takozvanom nepravednom porazu. Pokušajmo upozoriti na to da je reč o situaciji nakon rata, u kojoj je prvi zadatak normalizacija. Da se najpre naviknemo da živimo jedni pored drugih, a potom da krenemo ka suživotu – rekao je Žarko Puhovski, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava.

Predsednik Hrvatske poručio je prisutnima da istraju u svojoj borbi za razotkrivanje kreatora i počinilaca ratnih zločina.
– Nemojte posustati – bez obzira na povremena nerazumevanja, pa i otpore. Ne dajte da vas obeshrabre napadi kojih je bilo, kojih ima i kojih će i dalje biti. Ne dozvolite avetima prošlosti, povijesnim vampirima, da počnu diktirati društvenu klimu. Nemojte ustuknuti pred onima koji se, iz bilo kojih razloga, boje istine. I nemojte nikada prihvatiti floskulu o tome kako je do sada važila „njihova istina“, a sada će važiti „naša istina“. Činjenice treba utvrditi, ništa više, ali i ništa manje. U tom poslu imaćete moju punu podršku – rekao je predsednik Hrvatske.
Zajednički imenitelj izlaganja državnih tužilaca Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije za ratne zločine bila je činjenica da se suočavaju s mnogim problemima koji otežavaju njihovu nameru da se procesuiraju svi potencijalni krivci.
– Konstatovali smo da se ne ostvaruju ciljevi progona, ali možemo objektivno voditi svoje slučajeve. Ipak, neki su počinitelji nedostupni – rekao je Mladen Bajić, državni tužilac Hrvatske.
Marinko Jurčević je konstatovao da nije efikasno iskorišćen period od prekida rata, ali da se u Bosni i Hercegovini nastavlja procesuiranje počinilaca ratnih zločina, na čemu radi pet timova tužilaca.
Vladimir Vukčević, državni tužilac Srbije za ratne zločine, podsetio je da su mediji gazili temeljne civilizacijske vrednosti i stvarali sablasnu „istinu o zločinima, želeći da na taj način kreiraju svest građana“.
– Tužilaštvo za ratne zločine, osnovano 2003, počelo je da se bori s tom pošasti i učinilo da javnost ulazi u sudnice u kojima se sudi za ratne zločine i vidi šta je gledala na dnevnicima državne televizije – rekao je Vukčević.
On je ocenio da su reakcije javnosti na te postupke bile pozitivne.
– Nadam se da ćemo za godinu-dve uspeti da sačinimo tačan popis žrtava, da se brojkama ne manipuliše i da ti ljudi-žrtve ne budu samo brojke – rekla je Nataša Kandić, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.
Potpredsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor istakla je da je Hrvatska „bila izložena velikosrpskoj agresiji koja je kreirana politikom Slobodana Miloševića“.
– Najteže humanitarno pitanje je pitanje nestalih. Neizvesnost razdire, te je stoga rešenje sudbine nestalih neophodno za smiraj njihovih porodica, ali i čitavog društva – rekla je Kosor.
O doprinosu istraživačkog novinarstva, kao „predvodnika utvrđivanja istine o ratnim zločinima“, Drago Hedl, urednik Feral tribjuna, rekao je da su, nažalost, „postojale i postoje ‘naše’ i ‘njihove’ žrtve, pri čemu su ‘naše’ svete, a ‘njihove’ zaslužene“.
– Ovde primirja nisu poslednja reč, već kratka stanka do sledećih ratova – rekao je Hedl.
Mediji su ipak, prema njegovoj oceni, doprineli da slika o ratovima 90-ih ne bude crno-bela i učinili su sve da „probiju neprobojni zid ćutanja“.