Milan Marković sprema moju političku penziju

To je samo deo igre koju na ovim prostorima „ispod žita“ igra ministar Milan Marković, koji je i predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa – ističe u razgovoru za Danas Riza Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i jedini predstavnik albanske zajednice u Skupštini Srbije.

Šta konkretno zamerate ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu?

– Marković u svojim intervjuima za samo jednu preševsku privatnu TV stanicu konstantno iznosi tezu da su Preševu „neophodni novi političari“, poput Skendera Destanija i Ragmija Mustafe, a da je „vreme Rize Halimija prošlo“. On to govori uprkos činjenici da u tri opštine juga Srbije PDD ima 61 odbornika, što je najviše.

U pismu koje ste uputili predsedniku Borisu Tadiću navodite, između ostalog, probleme vezane za obrazovanje. Postavili ste u Skupštini Srbije i poslanička pitanja zbog nepriznavanja kosovskih diploma. Kakav ste odgovor dobili?

– Nikakav. Ni od premijera, ni od nadležnog ministra. Ostaje i dalje problem nepriznavanja diploma koje su Albanci s juga Srbije stekli na Univerzitetu u Prištini. Ne postoji ni mogućnost nostrifikacije diploma s fakulteta u Tirani i Tetovu. U uslovima kada ovde na jugu Albanci nemaju nijednu ustanovu visokog obrazovanja za školovanje na svom jeziku, to je ravno najgoroj diskriminaciji. Farsično izgleda i inicijativa za otvaranje Poslovne škole u Medveđi gde ima malo Albanaca, a ovde bi se školovalo najmanje hiljadu.

Ukazujete i na navodnu diskriminaciju privatnih preduzetnika iz Preševa.

– Privatni preduzetnici su bili sprečeni da pod normalnim okolnostima učestvuju u aukcijskoj prodaji lokala bivšeg trgovinskog preduzeća u tom gradu. Zamislite, uslov je bio da se kupi lokal da se tu sazida hotel sa četiri zvezdice, kakav Preševu, bar u ovom trenutku, zaista nije neophodan. Sve lokale kupio je jedan čovek. Zar to nije diskriminacija ovdašnjih preduzetnika? Slična situacija je i oko angažovanja Albanaca i njihovih preduzeća u radovima na Koridoru 10, što predstavlja svojevrsnu ilustraciju kontinuiteta diskriminacije po kojoj Albanci ne mogu da se zapošljavaju u državnim preduzećima.

Kako vidite rešenje za ove probleme? Mogu li se oni rešavati preko Koordinacionog tela?

– Logično je da se ovi problemi rešavaju preko Koordinacionog tela. Međutim, kako centralne vlasti opstruišu rad ovog tela, ne postoji spremnost da se problemi ozbiljno rešavaju. Podsećam da je PDD na čijem sam čelu potpisala Sporazum o rekonstrukciji Koordinacionog tela, ali očigledno da neko u Beogradu želi da manipuliše određenim političkim grupama u Preševu koje su sada njihovi „saveznici“, uprkos činjenici da nisu prihvatili reorganizaciju Koordinacionog tela. Zbog ovakvih opstrukcija koje potiču iz same Vlade, smatrao sam neophodnim da o svemu obavestim predsednika Republike i zatražim pomoć kako bismo počeli da rešavamo nagomilane probleme.

Može li u tom smislu decentralizacija da bude početni ključ za rešavanje problema?

– Statistički regioni ne mogu da daju odgovore na ozbiljne i specifične probleme koji su ovde godinama prisutni. Neophodno je da se u predstojećoj pripremnoj fazi za evropske integracije kojima Srbija teži, a u okviru suštinske regionalizacije i decentralizacije države, omogući osnivanje adekvatnih regionalnih institucija koje bi bile osposobljene za rešavanje akutnih problema na terenu s kojima se suočavaju Albanci.