Foto: Privatna arhivaPosle decenija u politici Saša Milenić vratio se svom osnovnom pozivu nastavničkom i radi u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji kao profesor filozofije. Politički se pasivizovao prošle godine činom odstupanja sa mesta predsednika Udruženja građana Šumadijska regija kada je u prošlogodišnjim prelamanjima oko izlaska na izbore bio nadglasan.
– Smatrao sam da vodeća funkcija ne pripada nekom ko ne izražava stavove većine. Kako je Šumadijska regija bila konekcija mog delovanja sa Pokretom slobodnih građana ja sam se pasivizirao u unutar PSG-a koji je već uveliko bio u krizi ambicija da se nakon odlaska Saše Jankovića zadrži kao kapitalizujuće jezgro nove političke scene u Srbiji, pojašnjava Saša Milenić u razgovoru za Danas.
Milenić je kao odbornik Zajedno za Kragujevac (potom Zajedno za Šumadiju) ušao u Skupštinu grada 2004. i bio zamenik gradonačelnika. Od 2008. ponovo je odbornik i dva mandata predsednik Skupštine grada (do 2014), a od iste godine i narodni poslanik (takođe dva mandata) u okviru političke opcije Ujedinjeni regioni Srbije. Na predsedničkim izborima 2017. godine pomagao je bivšem ombudsmanu Saši Jankoviću da izgradi ne samo svoju predsedničku kandidaturu nego novu političku platformu demokratske opozicije.
– Stvarni neuspeh nisu porazi, jer svaka politička karijera u demokratskom ambijentu je pre svega obeležena njima. Ono što me danas stvarno udaljava od neposrednijeg angažmana jeste ta nesposobnost, pre svega političke klase da prepozna značaj pojave Saše Jankovića i ideje koju je s uspehom oličavao dok mu je to bilo dozvoljeno, smatra sagovornik Danasa.
Sa Jankovićem je u povremenom kontaktu, razmenjuju tekstove o stanju u politici koje pišu jer kako kaže „iako su obojica istupili iz nje aktivno, imaju potrebe da o politici i dalje misle”.
Na konto tog „promišljanja politike” nije ga iznenadila činjenica da gradonačelniku Kragujevca Nikoli Dašiću, po prošlonedeljnim podacima Agencije „Faktor plus”, raste popularnost i da su danas izbori za njega bi glasalo 49,1 posto Kragujevčana. (Inače, gradonačelnik Dašić je odbio da na ovu temu govori za Danas).
– Rast popularnosti gradonačelnika Kragujevca među Kragujevčanima ali u liku Nikole Dašića, ne Radomira Nikolić, koji u prethodnih dva mandata bio prvi čovek lokalne samouprave, opravdano raste, zato što za mnoge nedostatke i nekomunikativnosti gradonačelničke pozicije u Nikolićevo vreme Dašić pravi vidne i potrebne pomake. Ono čime je Dašić limitiran nije njegova dobra volja i politička etikecija nego sama struktura SNS-a i političkih mogućnosti lidera osim njenog predsednika i apsolutnog autoriteta Aleksandra Vučića. Dašić je dovoljno iskusan da zna da su popularnost kod Kragujevčana i kod Vučića jedna ista stvar i da će on na mestu gradonačelnika ostati samo ako ne dođe u bilo kakav sukob sa „centralnom adresom” svoje stranke. Ono što on pokušava je da dok uživa tu milost „Velikog sultana” da i Kragujevčani imaju nekakvu korist od nje, ceni Milenić.
Zamiranje lokalnog ambijenta
Po njemu Dašiću uspeva na području privrednih i infrastrukturnih projekata i tu njegovi rezultati, smatra Milenić, uopšte nisu za potcenjivanje.
– Ono što je problem grada Kragujevca jeste zamiranje same lokalne samouprave a to znači – demokratije i participacije u kojoj sam gradonačelnik funkcioniše kao „detaširana nadležnost” velikog upravnog centra u Republici Srbiji. Centralni problem SNS i njenog autoritativnog (ruko)vođenja od strane predsednika Republike jeste to „zaravnjavanje” svih lokalnih samouprava: u Subotici je sve isto kao u Surdulici, Kragujevac se ni po čemu ne razlikuje od Batočine… To potpuno zamiranje lokalnog ambijenta, njegove kulturno-političke specifičnosti i „uzbudljivosti” je direktna posledica tog etatističkog i centralizovanog koncepta upravljanja. Za Kragujevac to konkretno znači – paralelno sa ovim privrednim i infrastrukturalnim rastom, potpuni pad u političkom značaju, tvrdi on.
Šta je sa strankom ZZŠ
Na pitanje da li je njegova nekadašnja stranka Zajedno za Šumadiju na izdisaju Saša Milenić odgovara da ta struja u Srbiji nikada nije bila preovlađujuća.
– To se najjasnije videlo na funkcionisanju Nacionalnog saveta za decentralizaciju osnovanog pred kraj „demokratske ere” u Vladi Srbije a kojim je predsedavao Nenad Čanak. On je održao samo jedan sastanak – konstitutivni i više se nikada nije sastao. Definitivno pobedom Tomislava Nikolića, SNS-a i njihovom okupacijom javnog prostora decentralizacija a kamoli regionalizacija je nestala iz govora političara i nosilaca najviših državnih i društvenih funkcija. Sam Vučić i inače nikada ne govori o društvu ili zagovara neke njegove vrednosti. Od njega nikada nećemo čuti izraze poput: demokratizacija, participacija, afirmacija, decentralizacija… jer to nije njegov politički rečnik. Nažalost je za njim i ostatak političke scene prestao da prepoznaje značaj tih tema, tvrdi Milenić, dodajući da je to problem kome se demokratska opozija mora vratiti, kad prepozna da je njen poziv u bavljenju društvom a ne geopolitikom u alterniranju političkoj agendi Aleksandru Vučiću.
Zelenović ima kapacitet
Iz istog korena političkog mišljenja danas izrastaju građanski pokreti poput Ne davimo Beograd i slični.
– Reč je o tome da se i iz samog društva može njime upravljati. Takvi pokreti nemaju kapacitet da konkurišu nacionalnoj političkoj partiji međunarodno i institucionalno pozicioniranoj, ali je vrlo važno što postoje jer drže „iskru i duh” koji naznačuje prostor u kojem politička alternativa sadašnjem režimu treba i mora da deluje. To će jednog trenutka da doraste do političke organizacije sposobne da artikuliše heterogene organizacije u jedinstveni pokret građana. U ovom trenutku (Nebojša) Zelenović liči na političku figuru koja ima kulturni i mentalni kapacitet kao i politički begraund da se u to upusti. Da li ima i infrastrukturni i finansijski potencijal da tako nešto realizuje pokazaće vreme. Ali, svako dobronameran može samo da poželi uspeh takvoj opciji na našoj političkoj sceni, zaključuje on, napominjući da je najcrnji mogući scenario ako se ove alternativne grupe građana i takva politička partija počnu „prepoznavati” kao konkurencija i takmaci.
Srednju klasu ne zanima rušenje vlasti
Opozicija po Mileniću i danas deluje po inerciji sa „zaletom” i trajektorijom zacrtanim još krajem devedesetih prošlog veka. Ona ne prepoznaje „novosti” u sadašnjem političkom trenutku a prva od njih su promene koje su se dogodile u samom društvu Srbije.
„U izveštajima Nacionalne službe za zapošljavanje vidi se da tržištem rada u Srbiji dominiraju: stručnjaci (najrazličitijih profila), trgovci, komercijalisti, dostavljači… To je dokaz bitne promene mentaliteta srpskog društva. Kod nas se pogrešno oplakuje nestajanje srednje klase, naprotiv ona jača a njena glavna karakteristika je da nema nikakvo uzbudljivo političko poreklo i ni ne namerava da učestvuje nekim političkim uzbuđenjima i prevratima. U njihovom razmišljanju nema mesta za „velike političke događaje” kao nekada: demonstracije, mitinge, proteste, direktne konfrontacije sa režimom, robije… Ta strana političkog delovanja je potpuno nepoznata današnjim generacijama. Za njih su političari tajkuni a bavljenje politikom je simbol za karijernu isplativost u funkciji ličnog bogaćenja. Oni politiku „razumeju” samo kao još jednu uslužnu delatnost u kojoj se akteri bore za „profit i uspehe” u „uslovima tržišne konkurencije”, skraćeni „recept” za brzo bogaćenje, smatra on.
Kod takvih ljudi ne postoji dovoljna zainteresovanost i razlog za „rušenje Vučića po svaku cenu”.
– Bilo kakav rizik ne izražava njihov pogled na svet, politiku i pre svega – sopstvenu egzistenciju. Ta klasa, danas iskreno veruje – da ima šta da izgubi. Od njih ne treba očekivati vrstu jurišnog političkog delovanja. To opozicija uopšte ne prepoznaje i ne prilagođava svoju agendu novoj društvenoj svesti, tvrdi Milenić.
Stevanović – autentična figura
Nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i naš sagovornik su kako ističe „zadržali obostrano najiskrenije poštovanje”.
– Kragujevac neće skoro dobiti tako autentičnu političku figuru gde ste u jednoj ličnosti imali čoveka koji odlično zna šta je politika, razume se u privredu i kako funkcioniše a za kojeg su ljudi hteli da glasaju. Sa kojim je takozvani „običan, mali čovek” spreman da se identifikuje – to je politički kapital. Dobro je što je on još uvek prisutan u političkom životu grada, bez obzira što politička organizacija Zajedno sa Šumadiju praktično više ne postoji. Sazrela je generacija mladih lavova (naravno, onih izvan politike SNS miljea) a njegova mentorska i savetodavna uloga bi njima mogla da bude dragocena, zaključuje Milenić, ne zaboravljajući da „kad je ko kod nas, ne samo u politici, hteo i umeo da koristi iskustva drugih”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
