Foto: Stanislav Milojković

Milivojević je za agenciju Beta kazao da je potez opozicionih stranaka koje nisu učestvovale juče na posebnoj sednici Skupštine Srbije povodom posete Pahora bio opravdan i primećen.

„Možda nije prava adresa slovenački predsednik Borut Pahor, jer bilo je u gostima u srpskom parlamentu predstavnika zemalja koje su mnogo više učinile nažao Srbiji nego Slovenija, ali ono nije bila poruka Pahoru, već poruka režimu u Beogradu da u jednoj nedemokratskoj atmosferi opozicija ne treba da bude ikebana“, ocenio je Milivojević.

Poslanici Demokratske stranke (DS) Balša Božović i Maja Videnović predali su juče Pahoru materijal o napadima na predstavnike opozicije i na medije, kao i fotografije sa protesta koji se dva meseca održavaju protiv aktuelne vlasti u Srbiji, a Milivojević je ocenio da su poslali poruku koja je primećena u medijima.

„Mislim da je sa medijskog stanovišta dobar potez način na koji su ga (Pahora) poslanici DS-a obavestili o tome šta se dešava u Srbiji, a što se javnost u EU pravi da ne primećuje, a to su protesti koji se održavaju u više od 20 gradova Srbije“, kazao je Milivojević.

Na pitanje da li bi opozicija trebalo da bojkotuje rad Skupštine, Milivojević je odgovorio da ta odluka mora biti deo šireg odgovora na pitanje šta ako sutra predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspiše izbore pod nedemokratskim uslovima.

„Opozicija ne treba da čeka sa tim odgovorom, koji mora biti jednostavan, razumljiv građanima i logičan. Kad kažete bojkot, to ne znači ništa. To je samo na neki način bežanje od suprostavljanja, utakmice i takmičenja. Ali postoji aktivni bojkot, gde se vi do poslednjeg trenutka borite da se uljude uslovi i dovedu u poziciju kakava je bila 2012. kada je SNS pobedila“, rekao je Milivojević.

On je pojasnio da aktivni bojkot podrazumeva kombinaciju događanja u parlamentima, lokalnim skupštinama, ali i građanske proteste, a vrlo verovatno i građansku neposlušnost.

„Ovo što sada vidimo nisu klasični politički protesti, već kombinacija političkih zahteva opozicije, zajedno sa lokalnim građanskim problemima. Dakle, svaka sredina ima svoj građanski problem, bilo da je reč o mini hidrocentralama na Staroj planini ili problem malinara u zapadnoj Srbiji. Imate jednu lokalnu notu koja je građanska i neke političke poruke opozicije“, rekao je Milivojević.

Milivojević je ocenio da bojkot parlamenta može biti jedan od kanala tog bojkota, ali da ne treba terati sve opozicione poslanike da ne učestvuju u radu Skupštine, jer, kako je rekao, Skupština ne radi samo u plenumu, već i po odborima koji nisu vidljivi medijima.

„Svaka opozicija želi da sruši vlast i da ona dođe na nju, i to nije rušenje države, što se često podmeće opozciji. Svugde u svetu u svakoj normalnoj zemlji posao opozicije je da kritikuje vlast i da pokušava da je pobedi, sruši i da ona dođe na vlast“, kazao je Milivojević.

Posebnu sednicu parlamenta na kojoj je govorio Pahor bojkotovali su poslanici Demokratske stranke, Dveri, Narodne stranke, Socijaldemokratske stranke, Stranke moderne Srbije, Dosta je bilo, poslanik Nove stranke i samostalni poslanici, solidarišući se tako sa građanima koji protestuju protiv aktuelne vlasti u više gradova u Srbiji, ali ne i druge stranke koje su u opoziciji.

„Mi smo još od vremena (bivšeg predsednika Jugoslavije) Slobodana Miloševića imali institut takozvane konstruktive opozicije, ili kako je Sloba voleo da govori ‘omiljena opozicija’. Njemu je najduže ‘omiljena opozicija’ bila Srpska radikalna stranka“, rekao je Milivojević.

On je dodao da vlast u Srbiji i danas ima „omiljenu opoziciju“, te da ona ima u njoj stranke nacionalne ekstremne desnice kao što je Srpska radikalna stranka, građanske ekstremiste poput Liberalno-demokratske stranke, ali i nacionalne manjine.

„Svaka vlast, pa i ova voli da neguje omiljenu opoziciju i ona je uvek na rezervnoj klupi da može da utrči na teren, ako neki koalicioni partner izađe iz igre i uvek je tu da pomogne u donošenju odluka glasanjem. Oni nisu prava opozicija“, ocenio je Milivojević.

Povezani tekstovi