Miloš Jovanović: Tražimo raspravu o evropskom putu Srbije

Nismo posebno tempirali ali je dobro ispalo. Malo se požurilo jer je jedna dnevna novina o tom dokumentu pisala, delom netačno a drugim delom krajnje maliciozno, naročito prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kao da SPC nema istorijsko pravo da da svoj sud o suštinskim pitanjima za ovu zemlju a naročito o pitanju Kosova i Metohije, gde je, uzgred, SPC i direktno zainteresovana strana zbog imovine koju poseduje, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, govoreći o Apelu za očuvanje Kosova i Metohiji koji je pokrenuo DSS.

Naš sagovornik pojašnjava da „što se Narodne skupštine tiče, odnos snaga je takav da je teško zamislivo da bi ovakav apel mogao biti predstavljen u formi skupštinske rezolucije“. „I vlast ali i dobar deo opozicije smatra, krajnje nekritički, da Evropska unija nema alternativu što po automatizmu podrazumeva da se odreknemo teritorijalne celovitosti sopstvene države i potpišemo taj čuveni „pravno-obavezujući sporazum“ kao što je zapisano crno na belo u pregovaračkom okviru. Zbog toga smo mi i tražili da se konačno otvori rasprava o evropskom putu Srbije. Da smo kao društvo demokratski sazreli i da su naše elite intelektualno dorasle, takva rasprava bi već odavno bila vođena. Na žalost svih nas, daleko smo od te situacije. Naši političari u tom segmentu više liče na hor dobro uvežbanih papagaja kojima su puna usta priče o takozvanim „evropskim vrednosti“ koje kao specifično evropske čak ni ne postoje, ukazuje Jovanović.

* Zašto je DSS odlučio da pokrene Apel za očuvanje KiM?

– Zato što se približio trenutak kada će se od Srbije zahtevati da potpiše „pravno-obavezujući sporazum“ sa Kosovom i da prihvati članstvo svoje pokrajine u UN. Zato što deluje da je sadašnja vlast spremna da takvim zahtevima udovolji. Zato što je takva politika pogubna za Srbiju, ne samo zbog Kosovskog zaveta i pitanja našeg identiteta i vertikale, već i zbog činjenice da će se politikom predaje destabilizovati čitav region i što ćemo time sebi samo dodatno zakomplikovati geopolitički kontekst. Nema sreće za narod koji stalno povlači linije odbrane. U takvoj situaciji nećemo biti u stanju da se bavimo svim onim drugim neophodnim stvarima poput jačanja ekonomije, promene političkog sistema, zaustavljanja strašnih demografskih trendova, i uopšte uzev, zavođenja reda u zemlji. To su sve razlozi zbog kojih se ideja o upućivanju Apela rodila u okviru Političkog saveta ovog novog DSS-a koji gradimo. Predsednik saveta, istoričar Miloš Ković najzaslužniji je za postojanje i širenje ovog Apela.

* Šta čini okosnicu dokumenta?

– Ideja odnosno činjenica da je krajnje nerazumno odmrzavati konflikt u trenutku kada ne možete da ga rešite u svoju korist. Postoje desetine zamrznutih konflikata u svetu. Političke zajednice ne odustaju od onog što smatraju da su njihovi nacionalni interesi. Pogledajte samo primer Izraelaca i istočnog Jerusalima ili Kipra, da ne nabrajam dalje. Samo se kod nas nekako zapatila ideja da je predaja normalna i plodonosna stvar. Deluje kao da su svi poverovali u „filozofsku istinu“ koju je izrekao gospodin Dragan Marković zvani Palma da se „patriotizam ne sipa u traktor“. Iza ove pitke i naizgled logički čiste tvrdnje se krije neizmerna glupost. Kao da odsustvo patriotizma, osećaja kolektivne pripadnosti, solidarnosti, ponosa i obzira za opšte dobro i javni interes može da doprinese boljitku jedne političke zajednice!?! Ne biva. I to je jedna suštinska ideja koja takođe prožima Apel.

* Pored podrške mitropolita Amfilohija, ko je još u crkvenim i intelektualnim krugovima podržavao vaš Apel? Na čiju podršku računate?

– Apel jeste potekao od Političkog saveta ovog novog DSS-a ali on više nije naš dokument niti je ikada bio samo naš. Mi i inače nismo skloni strančarenju a kamoli da to radimo na ovakvoj temi. Pitanje Kosova i Metohije prevazilazi sve nas i tiče se cele države i šire, srpskog naroda kao takvog. Apel od sada postoji sam za sebe i moći će da ga potpišu svi oni koji osećaju i smatraju da to treba da urade. Planiramo da dignemo posebnu internet stranicu na kojoj će Apel biti dostupan za potpisivanje svim građanima.

„Dijalog sastavljen od stotinu monologa“

* Kako ocenjujete dosadašnji tok „unutrašnjeg dijaloga“ koji je pokrenuo predsednik Srbije?

– A šta tu konkretno ima da se oceni? Ne mislite valjda da sam pravio sintezu 50, 100 ili 200 različitih izlaganja ljudi šarenih profila. I ne mislite valjda da je iko tu sintezu pravio i da ju je uopšte moguće napraviti. Tako koncipiran „dijalog“, sastavljen od stotinu monologa, nikako ne može da da rezultat niti će ga dati. Nažalost, reč je o farsi čiji je cilj, u najgorem slučaju, da se javnost spremi za „bolne kompromise“ ili, u manje lošem slučaju, da se kupi vreme.