Na proleće će protesti porasti 1Nikola Jovanović Foto: Instagram

Objašnjenje je jednostavno. Aktuelna upravljačka ekipa je došla na vlast 2012. godine na krilima određenog opravdanog besa naroda. Sadašnji režim je tada obećavao da će ispraviti greške iz devedesetih, zaštititi najsiromašnije od spornih elemenata tranzicije, voditi suverenističku politiku, kao i da će promeniti politički sistem u zemlji.

Ispostavilo se da se zapravo radilo o grupi oportunista, koja je nezadovoljstvo naroda (zlo)upotrebila – ne da menja sistem, već da ga monopolizuje, cementira i pritom eliminiše svaku alternativu i kritiku. Ne postoji obećanje koje nisu prekršili. Od departizacije, preko penzija, do Kosova.

Pošli su od toga da narod u Srbiji neće više imati energije i volje da ponovo traži korenite i suštinske promene, već da će svako pojedinačno biti prinuđen da se u postojećem sistemu „snalazi“, to jest da golu egzistenciju kupuje lojalnošću vođi i vladajućoj partiji. Ključnu grešku su napravili kada su poverovali da se u građanima neće u nekom momentu probuditi prkos i nagon za samoodržanjem.

U prvoj fazi protesta učestvuju oni koji su već godinama svesni štetnog karaktera ove vlasti, ali nisu do sada videli alternativu, odnosnu tačku oslonca. Ta prepreka je otklonjena ujedinjavanjem opozicije i obećanjem da će formirati zajedničku listu na prvim fer izborima u Srbiji.

Međutim, protesti se polako šire i na one koje su do sada voljno ili nevoljno podržavali ovaj režim. Posle skoro sedam godina vlasti, postaje i njima jasno da je ova upravljačka ekipa garancija za siromaštvo i nepotizam, kao i da flertuje sa kriminalnim strukturama.

Suština „Sporazuma sa narodom“ koji je ponudila ujedinjena opozicija jeste zato garantovanje i njima da će se sistem iz korena menjati. Te promene će obuhvatati sve segmente društva i najverovatnije će biti krunisane novim ustavom, nakon pravog i sveobuhvatnog unutrašnjeg dijaloga koji će uslediti kada se vrati normalnost u zemlju. A vraćanje normalnosti će biti zadatak prelazne vlade na čelu sa nestranačkim premijerom, koja će sprovesti 12 ključnih mera iz aneksa sporazuma.

Vlast nema odgovor na masovne proteste u Srbiji, utoliko više što su u velikoj meri spontani, šarenoliki i što se održavaju na obnovljenoj energiji i nadi ljudi, a ne na prinudi ili čvrstoj organizaciji. Kako se nezadovoljstvo širi i na one koji su se doskoro nadali egzistenciji i pravdi u postojećem sistemu, ali sad vide da od toga nema ništa – tako će protesti narastati. U martu i aprilu će biti duplo veći.

Vlast nema odgovor ni na bojkot institucija od strane opozicije. Mi, odbornici opozicije iz Beograda, prvi smo trajno napustili skupštinu grada, iako je ona bila poprište najžešće borbe sa režimom, tokom koje nismo ustuknuli jedan milimetar, razobličujući sve katastrofalne poteze gradske vlasti. Ali izlazak odbornika i poslanika opozicije iz sistema nosi važnu poruku koja nadilazi sve trenutne interese: sistem mora da se iz korena menja, jer stari više nema nikakav legitimitet. Bojkot institucija je i dodatni dokaz spremnosti da nećemo izaći na izbore pod sadašnjim uslovima, zbog čega se predsednik države ni ne usuđuje da ih raspiše.

Nespreman da prizna da više nije voljeni vođa čija je samo jedna reč dovoljna da ugasi nezadovoljstvo ili da prebaci krivicu za stanje na druge, aktuelni predsednik će u narednom periodu vući nove pogrešne poteze. Budući da nema odgovore na suštinske probleme i izazove u Srbiji, jer ih nikad i nije iskreno tražio, oslanjajući se isključivo na marketing i kult ličnosti, aktuelni predsednik će u turneji po Srbiji, koja već podseća na oproštajnu, samo otkrivati slabosti.

Vesnici promena su već vidljivi. Režim će popustiti pred brojem ljudi na ulici, a promena koja se već dešava pred našim očima biće, duboko verujem, potvrđena na prvim normalnim izborima. Na opoziciji i građanima je da ostanu mirni, uporni i da ne dozvole bilo kome da napravi truli kompromis sa režimom, ili sutra sa ostacima starog sistema u Srbiji.