Nada u stišavanje srpsko-hrvatskih tenzija

 Kako je preneo Tanjug, Kocijančić nije mogla da kaže kada se konkretno taj odgovor očekuje. Poznavaoci prilika u EU za Danas nezvanično tvrde da Brisel može da bude medijator u rešavanju srpsko-hrvatskih nesuglasica, ali da pre svega treba sačekati kraj predizborne kampanje u Hrvatskoj.

Prošle sedmice se, podsetimo, oglasio i potpredsednik srpske vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je tražio od EU da reaguje na istupe političara u Hrvatskoj iako je Vučić nekoliko dana ranije poručio da članovi vlade više neće komentarisati retoriku Zagreba. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da bi trebalo deeskalirati retoriku između Hrvatske i Srbije i najavila da planira čim prođu izbori da razgovara sa premijerom Vučićem kako bi našli način da reše bolna pitanja.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, kaže da se s pravom može reći da su srpsko-hrvatski odnosi na najnižem nivou još od smrti Tuđmana i pada Miloševića, a čak možda i od kraja sukoba 1995.

– To se može samo delimično objasniti otvaranjem određenih osetljivih i spornih pitanja, a mnogo više neodgovornim ponašanjem političkih elita. Izjave i postupke srpskih i hrvatskih zvaničnika treba pre svega videti kao namenjene za unutrašnju upotrebu, naročito u Hrvatskoj, gde je u toku predizborna kampanja. Međutim, to što su ove izjave i postupci namenjeni domaćoj javnosti ne čini ih ništa manje opasnima i zabrinjavajućima. NJih su pratili skandalozni i ratnohuškački novinski tekstovi i naslovi kakvi nisu viđeni još od kraja sukoba. Političari možda jednostavno reaguju na animozitete i netrpeljivost koje gaje značajni delovi biračkog tela, ali u isto vreme perpetuiraju, osnažuju i legitimišu takva osećanja svojim postupcima. Uzimajući u obzir prethodna ratna iskustva, stradanja i traume, ova eksplozivna smeša neodgovorne retorike političara i ratnohuškačkog medijskog izveštavanja može biti krajnje opasna. Najveće žrtve ovakvog razvoja situacije upravo mogu biti srpska manjina u Hrvatskoj i hrvatska manjina u Srbiji, zbog čega je ovakvo ponašanje krajnje neodgovorno“, smatra sagovornik Danasa.

Burazer ukazuje da je dizanje tenzija krajnje problematično i zbog onemogućavanja rešavanja otvorenih pitanja između dve zemlje.

– Pored spornog srpskog zakona o univerzalnoj nadležnosti i zaštiti nacionalnih manjina u dve zemlje, ispred nas je rešavanje još kompleksnijih i težih pitanja poput sporne granice na Dunavu. U ovakvoj atmosferi, koja se pri tom skoro svakodnevno pogoršava, čini se nemoguće da bilo koja strana „popusti“, odnosno prihvati rešenja koja bi u domaćoj javnosti bila percipirana kao poraz, ističe naš sagovornik.

Palma traži pomoć Grka

Predsednik JS Dragan Marković Palma uputio je poruku grčkoj vladi u kojoj je zamolio za pomoć Srbiji zbog „napada Hrvatske“, prenela je TV N1. „Zamolio sam grčku vladu da kaže jednoj novoj članici EU – Hrvatskoj, da više ne napada Srbe u Hrvatskoj i da više ne puca u mrtve Srbe“, rekao je Marković.