Nedostatak dijaloga i nedolično ponašanje poslanika obeležili mandat ovog skupštinskog saziva

U ovom sazivu, tek drugom koji je trajao pun mandat od 2000. godine, poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazuje analiza inicijative Otvoreni parlament.

Nedostatak dijaloga i neprimereno držanje poslanika doprineli su daljem urušavanju poverenja građana u najviše zakonodavno telo.

Otvoreni parlament, kako se navodi, već godinama apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, čime bi se napravio početni korak ka kvalitetnijoj debati u plenumu i većoj političkoj odgovornosti.

Intenzivna zakonodavna aktivnost obeležila je rad ovog saziva. Usvojeno je 617 zakona, kojima je u 97 odsto slučajeva Vlada bila predlagač. Poslanici su predložili 14, a drugi ovlašćeni predlagači pet zakona koji su bili i usvojeni.

Kontrolnu funkciju parlament je vršio površno i gotovo simbolično. Do sredine 2019. veoma retko su korišćeni kontrolni mehanizmi kojima Skupština raspolaže.

Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, upućena premijeru i drugim predstavnicima Vlade, bila su daleko od redovne prakse – čula su se po jednom u 2016. i 2017. godini, da bi u 2018. i 2019. poslanici po pet puta imali priliku da postavljaju pitanja izvršnoj vlasti, kao i dva puta u prvoj polovini 2020.

Najviše poslaničkih pitanja (24) postavio je Đorđe Vukadinović, koji nije član nijedne poslaničke grupe, a slede ga Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke s 22 i Boško Obradović iz Dveri s 20 pitanja.

Izvesna poboljšanja beleže se od juna 2019. kada su u plenumu, posle četvorogodišnje pauze, razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, posle čega su češće organizovana i javna slušanja i sednice za poslanička pitanja.

Pomak je napravljen i omogućavanjem poslanicima da imaju dovoljno vremena da se pripreme i razmotre predlog zakona o budžetu, ocenjuje Otvoreni parlament.

Specifičnost ovog saziva je i bojkot skupštinskih sednica kome je u februaru 2019. pribegao deo opozicionih poslanika, nezadovoljnih odnosom skupštinske većine prema njima.

Usled toga izostalo je u još većoj meri suočavanje argumenata u vezi sa zakonskim rešenjima.

Najaktivniji poslanici bili su Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke sa 1.504 obraćanja, Vjerica Radeta iz SRS sa 1.430 i Vladimir Orlić iz SNS sa 986 obraćanja.

Tokom ovog skupštinskog saziva najčešće, odnosno 13 puta je kažnjavan Radoslav Milojičić, te Boško Obradović (Dveri) i Saša Radulović (Dosta je bilo) po 9 puta.

Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni su Saša Radulović sa 109,617 dinara i Radoslav Milojičić sa 106,022 dinara.