Negativno gledanje na kapital iz okruženja

Bivši vlasnik beogradskog C marketa, Milan Beko izjavio je juče, drugog dana svedočenja na suđenju stečajnoj mafiji, da se ne seća da li je sa Dejanom Mihajlovim i Slobodanom Radulovićem razgovarao o kupovini akcija te nekadašnje društvene firme.
Advokat Radulovića Vladimir Horovic je naveo da je organizovan takav sastanak na kojem je prisustvovao i „izvesni Mićović“, a Beko je potvrdio da poznaje Mićovića, kao i da Mićović poznaje Dejana Mihajlova. U vreme kada je, prema navodima Horovica organizovan taj sastanak u toku postupka prodaje C marketa, Mihajlov je, kao i danas, bio sekretar Vlade Srbije, a Radulović generalni direktor C marketa.

Dugogodišnje poznanstvo

Na jučerašnjem svedočenju Milan Beko je negirao da je uticao na druge zainteresovane kupce akcija C marketa, slovenačku kompaniju Merkator i investicioni fond Ašmor, da odustanu od svoje ponude, ali je potvrdio da se sastajao sa predsednikom uprave Merkatora, Zoranom Jankovićem, sa kojim je razgovarao o kupovini akcija Merkatora. Beko nije naveo u čije ime je pregovarao o kupovini akcija Merkatora i rekao je da mu je Janković saopštio da Merkator odustaje od C marketa zbog „klime koja je u Srbiji stvorena“. Beko je rekao da poznaje i Milana Markovića, zastupnika Ašmora u Srbiji, ali da s njim nije razgovarao o ponudi tog investicionog fonda za kupovinu akcija C marketa. Odgovarajući na pitanja koliko dugo poznaje Radulovića, Beko je rekao da je to dugogodišnje poznanstvo „iz 1990-ih i da ne isključjuje mogućnost“ da ga je s njim upoznao bivši premijer Zoran Đinđić.

Prethodnog dana Beko je izjavio da se, uz posredovanje Danka Đunića a na inicijativu premijera Vojislava Koštunice, u avgustu 2005. sastao sa vlasnikom Delte M, Miroslavom Miškovićem i direktorom C marketa Slobodanom Radulovićem, kao i da je tom prilikom potpisan Memorandum o razumevanju kojim je preciziran način prodaje akcija iz porfelja malih akcionara C marketa. Epilog tog dogovora bio je da je C market ostao u vlasništvu domaćeg kapitala, jer je slovenački Merkator odustao od trke a londonski fond Ašmor, eliminisala je Komisija za hartije od vrednosti tvrdeći da se u proceduri preuzimanja javljaju dve različite članice tog fonda.
Ovo svedočenje ponovo je otvorilo pitanje da li je Vlada premijera Koštunice u privatizaciji i u svom radu primenjivala princip ekonomskog patriotizma kao i da li ga je primenjivala. Od Ministarstva za ekonomiju i Vlade Srbije juče nismo mogli da dobijemo odgovor na to pitanje. U razgovoru sa jednim od ministara koji je participirao u vlasti od 2000, saznali smo da takve ideje nisu a priori odbacivane i da su čak bile smatrane poželjnim okvirom za delovanje u procesu privatizacije. Naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, prokomentarisao je tu nameru kao normalnu pojavu naglasivši da je tu ideju bilo moguće sprovoditi samo u zakonskim okvirima. On je istakao da je kod mnogih zemalja koje su prošle kroz proces tranzicije bio uočljiv princip ekonomskog patriotizma kao i da se posebno negativno gledalo na kapital koji dolazi iz najbližeg okruženja.
Tvrdnja da Vlada Srbije podržava Miškovića i Beka u kupovini C Marketa nije nova. O tome se uveliko govorilo kada je prodaja tog trgovinskog lanca počela, i kada je, u avgustu 2004. inicijalnu ponudu dao slovenački Merkator. S obzirom na to da je direktor C marketa, Slobodan Radulović, uporno odbijao da Berzi dostavi prospekt kompanije, što je inače uslov da se akcije firme nađu na finansijskom tržištu, Merkator je morao da objavi javnu ponudu (metod „neprijateljskog preuzimanja, bez saglasnosti menadžmenta) da želi da otkupi 34 odsto akcija u posedu malih akcionara, po ceni od 18.000 dinara (244 evra u to vreme) za akciju. U trku se uključio i londonski investicioni fond Ašmor, koji je ponudio cenu od 18.500 dinara za akciju, i koji se u to vreme dovodio u vezu sa Zoranom Drakulićem, vlasnikom Ist pointa. Kontraponudu dala je i Radulovićeva firma Primer C, osnnovana za te namene, koja je za isti paket akcija ponudila 20.000 dinara po udelu. Da bi dobio na vremenu, Radulović je podneo tužbe Trgovinskom sudu u Beogradu u kojima je osporio dodelu identifikacionih brojeva vlasnicima akcija, na osnovu čega je taj sud doneo prprivremenu meru zabrane trgovanja akcijama C marketa.
Za kupovinu C marketa bila je zainteresovana i Delta M, ali je u toj kompaniji ocenjeno da je investicija prevelika i predlagali su formiranje konzorcijuma od najmanje 15 firmi koje su na listi dobavljača C marketa, poput Grand kafe, Donkafe, Imleka i drugih. Međutim, do formiranja konzorcijuma nije došlo, jer se u međuvremenu, na inicijativu vlade dogodio sastanak tri biznismena – Miroslava Miškovića, Milana Beka i Slobodana Radulovića. Prema dogovoru koji je tada postignut uz posredovanje Koštuničinog emisara Danka Đunića, preko Radulovićeve firme Prima C, koja je imala zvaničnu ponudu za otkup akcija, Beko je sa 60 odsto potrebnih sredstava, trebalo da fifnansira otkup udela malih akcionara po ceni od 300 evra za akciju, dok bi preostalih 40 odsto uplatio Mišković. Tokom naredne dve godine, potpuno upravljanje C marketom trebalo je da preuzme Delta M, kada otplati Beku uložen novac, a tokom tog preioda i Raduloviću je obećano da će ostati na mestu generalnog direktora.
Da Vlada podržava dogovor tri biznismena potvrdio je u to vreme pomoćnik u Ministarstvu trgovine Srđan Srećković, a uslovi za to stekli su se u avgustu 2005, kada je sklopljena finansijska konstrukcija. Mišković je tada održao sastanak sa Udruženjem malih akcionara C marketa i saopštio im da preko firme Primer C kupuje njihove akcije po ceni od 25.500 dinara za akciju. Posle toga, Merkator je povukao ponudu, a Ašmor je eliminisan iz nadmetanja. Za Miškovića i Beka put je bio čist. Transakcija preuzimanja 76 odsto akcija C marketa iz portfelja malih akcionara po dogovorenoj ceni okončana je 7. decembra 2005. godine. Ukoliko su tačne tvrdnje koje Radulović iznosi u pismu dostavljenom Savetu za borbu protiv korupcije, da je bio pozivan u kabinet ministra policije Jočića, onda je verovatno i da on sam nije rado prihvatio dogovor i da je bilo potrebno „dodatno ubeđivanje“. Ministar Jočić nije ni potvrdio niti demantovao informacije koje je objavio Savet, jedino je posredstvom medija poručio Raduloviću (i ostalim beguncima s liste Interpola) da dođe u Srbiju i tu kaže šta ima.