Hodžaj je uveren da je došlo pravo vreme da političari u Beogradu objasne građanima Srbije da je Kosovo nezavisno i da će zauvek tako ostati. Takođe, kako ističe, predsednik Srbije Boris Tadić nije odgovoran za kosovsku nezavisnost, već je to „zasluga“ Slobodana Miloševića. Što pre Tadić to razjasni građanima Srbije, biće bolje za sve, smatra Enver Hodžaj.

S kosovskim ministrom smo razgovarali u Sarajevu, na marginama međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu, koju su organizovali Centar za transatlantske odnose Univerziteta Džons Hopkins (SAD) i Američko-bosanska fondacija.

Ono što je proteklih dana privuklo najveću pažnju javnosti jesu navodi da se Priština i Beograd u dijalogu nalaze na korak do nekih konkretnih rešenja. Možete li nam reći neke detalje u vezi s tim?

– Dijalog između Republike Kosovo i Republike Srbije veoma je važan instrument za unapređenje života ljudi. Važan je i za normalizaciju odnosa između dve zemlje i za njihovu pripremu za pristupanje Evropskoj uniji. Na osnovu poslednjih sastanaka, sada smo spremni za potpisivanje nekoliko sporazuma u vezi sa slobodom kretanja, trgovinom i ekonomskim odnosima, telekomunikacijama, energetikom. Ali, kada će ti dokumenti biti potpisani i šta će da sadrže, mislim da bi trebalo da saopšte ljudi koji su direktno uključeni u proces dijaloga. Ono što je važno jeste da se unapredi život ljudi, a da prošlost ostavimo za nama.

Stefanović kaže da mu „ne pada na pamet“ da nešto potpisuje s Prištinom, jer bi to značilo priznanje kosovske nezavisnosti. Da li vam je prihvatljiv dogovor koji ne bi podrazumevao stavljanje potpisa na zajednički dokument?

– Iskreno, ne znam šta je tačno Stefanović rekao. Ono što znam jeste da, ako ćemo imati nekakav dogovor, sporazum, to mora biti potpisano. Ipak, kažem, neka Edita Tahiri i Kuper to razjasne s njim.

Nastala je zabuna oko odlaganja pete runde dijaloga za kraj juna. Tahiri je rekla da je to tražio Beograd, a Kuper je saopštio da je to bila njegova odluka.

– Istina je da srpska strana zapravo nije bila spremna da uzme učešće na sastanku najavljenom za sredinu juna. Koliko shvatamo, pristup Beograda je da odlaže, da kupuje (izgubi) vreme, a ne da dođemo do efikasnih rešenja. Nešto kao s Ratkom Mladićem, koji je uhapšen posle 16 godina. Dugo vremena je vlada u Beogradu znala gde se on krije. Uhapšen je praktično u poslednjem trenutku. Mislim da Srbija ima takav pristup i u procesu dijaloga s Kosovom. Odlagaće sve koliko bude mogla, da bismo došli do rešenja u finalnoj fazi.

Neki smatraju da su učestale priče u Beogradu o podeli Kosova, o razgraničenju ili „cepanju“ Kosova između Srbije i Albanije, što su ideje s kojima je u javnost izašao srpski vicepremijer Ivica Dačić, upravo neka vrsta pripreme javnog mnjenja za to.

– Svi predlozi i ideje o promeni granica, razmeni teritorija, stvaranju monoetničkih država jesu veoma opasne i mogu da ugroze bezbednost i stabilnost ne samo našeg regiona. Ako na Balkanu ponovo počnu podele, ko zna gde će se i kako završiti. To su rešenja koja nikada nećemo prihvatiti. To su ideje koje pripadaju prošlosti, devedesetim godinama. Kosovo je danas nezavisno koliko i, recimo, Slovenija ili Hrvatska. Tako će zauvek ostati. Naša ideja je i tokom devedesetih na Kosovu bila da imamo heterogenu državu. Naše društvo je etnički vrlo raznoliko i takve moraju biti i institucije. Mislim da je pravo vreme da srpski političari počnu da objašnjavaju građanima da sudbina Srbije nije na proširenju njenih granica, nego da prioritet treba da budu modernizacija društva, reforme, unapređenje uslova života, priprema zemlje za ulazak u EU, a ne da zagovaraju otvaranje pitanja s Bosnom, Crnom Gorom, Kosovom, jer to ništa neće doneti.

Vlada u Prištini izričito odbija da se srpske opštine na severu Kosova pripoje Srbiji, pa i da dobiju specijalnu autonomiju. Šta je, po vama, maksimum koji sever Kosova može da ostvari?

– Biću jasan. U periodu 2005 – 2007. imali smo međunarodni proces, koji je predvodio Marti Ahtisari kao specijalni predstavnik UN. Godinama smo u Beču razmatrali položaj Srba na Kosovu i došli do najboljih rešenja o stvaranju novih opština, učešću Srba u centralnoj vlasti, vladi i parlamentu, uložili smo više od 200 miliona evra u primenu Ahtisarijevog plana. Njime je obuhvaćeno i rešenje za sever. Sada su nam potrebni validni izbori u severnoj Mitrovici i uvođenje vladavine zakona, pri čemu Euleks mora da obavi svoj deo posla. Nećemo prihvatiti ništa osim primene Ahtisarijevog plana, koji ima nivo Dejtonskog ili Ohridskog sporazuma.

Ali, sa Ahtisarijevim rešenjima Beograd se nikada nije složio.

– To je plan pregovaran i usvojen na međunarodnom nivou. Podržao ga je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun i na osnovu tog plana više od 70 država je priznalo našu državnost.

Pojavile su se informacije da Vlada Kosova ima strategiju za pojačano lobiranje za međunarodna priznanja nezavisnosti. O čemu je reč?

– Ta strategija treba da poveća broj zemalja koje će potvrditi nezavisnost Kosova. Analizirali smo pojedinačno svaku državu, razloge zašto nas još nije priznala, šta ih motiviše, koji pojedinci su ključni, kako da svemu pristupimo. Očekujemo da će neke od tih država u budućnosti promeniti svoju poziciju i mi sada pokušavamo da im objasnimo zašto bi to trebalo da urade što je pre moguće.

Kada čujete predsednika Borisa Tadića kada kaže da Srbija nikada neće priznati Kosovo, šta pomislite?

– Englezi kažu: „Never say never.“ Ali mi, ipak, imamo razumevanja za takve izjave kada su date za potrebe domaćeg javnog mnjenja u Srbiji, jer političari svuda u svetu brinu o očekivanjima javnosti. Ali, nadam se da će Srbija da shvati da ne može biti jednom nogom u severnoj Mitrovici, a drugom u Briselu. Što se pre srpski političari okrenu ka EU i usredsrede na evropski put, biće bolje i njihovim građanima i celom regionu.

Predsednik Tadić je više puta govorio o potrebi za novim, kreativnim rešenjima u vezi sa odnosom Srbije prema Kosovu. U tom kontekstu, pominjao je i model „dve Nemačke“. Da li bi za vlast u Prištini takvo rešenje bilo prihvatljivo?

– Moram reći da imam utisak da gospodin Tadić od ponedeljka do petka izađe s pet različitih ideja. Jednog dana to je podela, drugog razgraničenje, trećeg „dve Nemačke“, četvrtog specijalni status za Kosovo… To mi govori da Srbija zapravo nema ideju šta joj je činiti, odnosno da priprema svoju javnost za priznanje nezavisnosti. U svakom slučaju, model koji pominjete pripada periodu Hladnog rata, kada je između Istočne i Zapadne Nemačke postojao zid, a kada je Evropa bila podeljena „gvozdenom zavesom“. To su, dakle, koncepti koji pripadaju istoriji, a ne Evropi 21. veka. Takođe, Srbija je 2007. u Beču odbacila model „dve Nemačke“, koji joj je bio predlagan. Tadić je i tada bio predsednik Srbije, bio je uključen u pregovore. Kosovo je suverena, nezavisna država od februara 2008. i kao takva treba biti prihvaćena od svih, uključujući Srbiju. Sve drugo je istorija.

Kakvo mišljenje imate o predsedniku Tadiću?

– Mislim da je on, kao pojava, moderni lider Srbije, koji bi trebalo više da ulaže u modernizaciju Srbije. Nije Tadić izgubio Kosovo, već oni pre njega. Mislim da Tadić ne treba da snosi posledice onoga što je izgubljeno za vreme Miloševića. Nije nezavisnost Kosova njegov lični poraz. Što pre to razjasni građanima, biće bolje za sve.

Granice na Balkanu su rešena stvar

Da li vlast i Albanci na Kosovu imaju želju za pripajanjem Albaniji?

– Naša želja prethodnih 20 – 30 godina bila je da budemo država, ravnopravni sa ostalima na Balkanu. Mislim da se o takozvanoj velikoj Albaniji oduvek više pričalo u Beogradu nego u Prištini ili Tirani. Granice na Balkanu su rešena stvar, a država Kosovo je završno poglavlje krize i raspada bivše SFRJ.

Rusi brinu o sebi

Kako doživljavate poziciju Rusije u vezi sa statusom Kosova?

– Pristup Rusije mora biti pravilno shvaćen. Oni se tako ponašaju zbog sebe, a ne zbog nekakvog prijateljstva sa Srbijom i neprijateljstva prema Kosovu. Njihov pristup ima globalnu dimenziju. Nadam se da će i Rusija jednoga dana shvatiti realnost Kosova.