Novinari traže promene

Kako saznajemo, aktiv novinara iz Gornjeg Milanovca predložio je Smajlovićevu za tu poziciju, dok su predstavnici aktiva novinara-veterana predložili Bilbiju i Ljubodraga Stojadinovića, dugogodišnjeg komentatora Politike, koji je u međuvremenu odustao od kandidature.

Kako nam je rekao dobro upućeni izvor, na Stojadinovića su vršeni brojni pritisci od drugih predstavnika UNS-a nakon kandidovanja u prošlu sredu, dok se spekuliše da je Stojadinovićodustao zbog zdravstvenih problema.

Naš izvor kaže da su za bivšu glavnu urednicu Politike Ljiljanu Smajlovićglasala 24 člana UO, pet je bilo protiv, a dva člana su bila uzdržana. Prema rečima našeg izvora, kandidati su bili u neravnopravnoj poziciji, jer je Upravni odbor istakao samo jednog kandidata – Ljiljanu Smajlović, a da nije razmatran predlog da kandidat bude i Đuro Bilbija.

– Smajlovićeva je favorizovana i Skupština UNS će sigurno uvažiti preporuku Upravnog odbora kada bude izbor za predsednika. Aktiv iz Politike je bio protiv kandidature Smajlovićeve, jer misle sve najgore o njoj – ukazuje naš izvor.

Sadašnjem predsedniku ovog novinskog udruženja Ninu Brajoviću ističe drugi mandat, a prema Statutu UNS-a, on ne može biti izabran na ovu funkciju i treći put zaredom.

Brajović kaže za Danas da je zadovoljan imenovanjem Ljiljane Smajlović, a nekadašnja glavna urednica Politike nije želela da komentariše kandidaturu za predsednika UNS, jer nije „prisustvovala sednici Upravnog odbora“.

Smajlovićeva, koja je bila novinarka NIN-a i Vremena, sarajevskog Oslobođenja i časopisa Evropljanin, trenutno se na javnim skupovima predstavlja samo kao novinarka. Radila je i kao izvršni direktor srpskog ogranka američke organizacije IREX. Završila je Fakultet političkih nauka u Sarajevu, kasnije se usavršavala u međunarodnom centru „Vudro Vilson“. Za to vreme je radila i kao dopisnik iz SAD. Nakon smene s mesta glavne urednice Politike, u javnosti se spekulisalo da će postati ambasadorka Srbije u Kanadi. Međutim, kako je tvrdila u razgovoru za Danas, njeno imenovanje je poništio predsednik Srbije Boris Tadić.

Đuro Bilbija, nekadašnji urednik Kurira i Glasa javnosti, dugogodišnji je novinar Večernjih novosti i dopisnik iz Moskve. Nakon što je u Glasu javnosti objavljen intervju sa Miloradom Ulemekom iz zatvora, rekao je da je intervju autentičan i da nisu prekršena pravila novinarske profesije, niti zakonske i moralne norme, a u svoju odbranu navodio da su američki mediji objavili intervjue sa Li Harvijem Osvaldom, ubicom američkog predsednika Džona Kenedija.

U tradicionalnoj novinarskoj anketi beogradskog magazina Status 2007. godine, anketirani novinari su za „bruku godine“ izabrali upravo Đuru Bilbiju i redakciju Kurira, a za najgore su proglašeni listovi Kurir i Skandal.

Poznat je i po tome što je poslednji uradio intervju s Zoranom Đinđićem. Dobitnik je nagrade „Svetozar Marković“ za 1986. godinu i koautor je knjige „Geneza maspoka u Hrvatskoj“.

Proširiti saradnju sa NUNS

Ukoliko bi postao predsednik UNS, Bilbija bi, između ostalog, predložio formiranje radnog tela za transparentnost vlasničke strukture medija, tima za stalni monitoring medijske scene, žurnalističko-pravnog tima za pružanje profesionalne podrške i zaštite profesionalnom informisanju, proširenje saradnje sa NUNS, ali i da se Izborna Skupština UNS održava u Beogradu, „kako bi bio bar znatno sužen prostor za zloupotrebu famoznog pravila o najmanje četiri odsto prisutnih“.

Radne grupe za pomoć medijima

Ministarstvo kulture formiralo je radne grupe za definisanje paketa interventnih mera za pomoćmedijima u cilju prevazilaženja ekonomske krize, saopšteno je juče iz ovog Ministarstva. Sledeći sastanak, zakazan je za sredu 22. april 2009. godine. Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je inicijativa za formiranje Fonda za podršku medijima dobra i korisna, ali da to rešava samo jedan segment problema. „Pokrenuto je pitanje liberalizacije oglašavanja pojedinih proizvoda,, snižavanje naknada koje emiteri plaćaju RRA i RATEL-u. Ono što je važno je da država ne sme ni na koji način da se meša u uređivačku politiku medija“, naveo je Bradić. D. D.