Foto: Twitter/CEP Belgrade

To je danas ocenila direktorka Bezbednosnog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić na konferenciji o ulozi nevladinih organizacija u pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Stojanović Gajić je svoj stav objasnila izjavom da u Skupštini Srbije „samo lupaju pečate“ na ono što im pošalju iz Vlade Srbije i da to čine bez postavljanja pitanja.

Prema Stojanović Gajić, civilno društvo u Srbiji je jako i od početka je uključeno u proces evropskih integracija, ali nema uvek dobrog sagovornika u vlasti.

Ona je ukazala da Beogradski centar za bezbednosnu politiku i druge organizacije koje deluju u okviru Koalicije PrEUgovor već mesecima od državne uprave ne dobijaju odgovore na vrlo konkretna i suštinska pitanja od značaja za svakodnevni život građana.

Njen kolega iz Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević je kao primer loše saradnje državne uprave sa civilnim društvo naveo raspravu o izmenama Ustava Srbije.

Prema Antonijeviću, vlada nije odgovorila na predloge strukovnih i stručnih organizacija o izmeni Ustava, tako da se ne zna tačno šta će se sve menjati i da li je to deo o pravosuđu ili još nešto.

Takve informacije, naglasio je Antonijević, interesuju i građane i poslovnu zajednicu koja svakodnevno ima posla sa pravosuđem.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović smatra, međutim, da postoji zadovoljavajuća saradnja tog tela sa vladom.

Ona je istakla da nijedna pregovaračka pozicija ne može da bude usvojena ukoliko Konvent ne da svoje mišljenje, kao i da zaposleni iz državne uprave traže pomoć i savet organizacija koje deluju unutar Konventa.

Prema Dragojlović, bilo je potrebno da se dijalog vlade i civilnog društva strukturira i to je i učinjeno osnivanjem Konventa.

Ona je objasnila da nikada nije ni postojala namera da se sve organizacije civilnog društva uključe u Konvent o EU već da to budu samo one koje mogu da dokažu svoju stručnost ili reprezentativnost.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović je ocenio da je uspostavljen dobar okvir za saradnju civilnog sektora i vlade u evropskim integracijama, ali je ukazao da je proces pristupanja dugotrajan i složen.

On je istakao da taj proces mora da bude otvoren za sve zainteresovane aktere.

Nikola Bizel iz Delegacije Evropske unije u Srbiji je podvukao da je civilno društvo osnova demokratskog poretka i da njegov značan ne prestaje ulaskom zemlje u Evropsku uniju.

Bizel, šef sektora za pravosuđe, naveo je da EU finansijski pomaže organizacije civilnog društva u Srbiji, kao i da pruža i sistemsku podršku Kancelariji Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom.

Konferenciju „Najslabija karika?“ o ulozi civilnog društva kao kontrolora u procesu pristupanja Srbije EU organizovao je Centar za evropske politike u saradnji sa EU info centrom u Beogradu.