Od Srbije se i dalje očekuje otklon od Belorusije 1Lukašenko Foto: EPA-EFE/ MAXIM GUCHEK POOL

Vlada je odluku donela u septembru dan uoči održavanja zajedničkih vežbi Slovensko bratstvo 2020 vojski Srbije, Rusije i Belorusije. Tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin objasnio je da je odluka doneta jer je Srbija bila pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije“ da odustane od vežbi sa Belorusijom.

Pitali smo sagovornike Danasa šta očekuju posle isteka šestomesečne suspenzije, pogotovo od saradnje sa Belorusijom, na čijem je čelu Aleksandar Lukašenko, koji se suočava i dalje sa protestima opozicije nakon predsedničkih izbora u avgustu.

Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, za Danas kaže da misli da će Srbija zauzeti mnogo ozbiljniji kurs imajući u vidu iskazanu želju rukovodstva države za ulazak u EU.

– Mi moramo da pratimo regulative EU, a to znači da pratimo i njihovu spoljnu politiku. Ako već prema toj politici nismo spremni da uvodimo sankcije Rusiji, ovo bar možemo. A time bi sačuvali i obraz prema Rusima na način da se branimo da smo neutralni. Iz tih razloga se nadam da će te vežbe biti smanjene na minimum poštovanjem odluka EU. Ne zaboravimo da smo podržali Uniju u stavu povodom nereda u Belorusiji i nismo podržali Lukašenka tako da i se i u tom nadam da će se nastaviti naša spoljna politika – kaže Živulović.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže da je trougao Srbija-EU-Belorusija jasan.

– Evropska unija neće tolerisati poteze Vlade Srbije i predsednika koji su suprotni odlukama EU. Ozbiljno se Srbiji zamera što ne usaglašava svoju spoljnu, odbrambenu i bezbednosnu politiku u skladu sa odlukama Saveta ministara i drugih EU tela. Upravo iz tog razloga Srbija nije otvorila Poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnopolitički položaj zemlje kandidata, njenu odbrambenu i bezbednosnu politiku. Belorusija je pod sankcijama EU, što Srbija ignoriše, a onda doliva vatru tako što se udružuje sa Belorusijom i ostalim diktaturama kada glasa u Ujedinjenim nacijama, ponovo suprotno interesima EU i njenih zemalja članica. Zemlja koja ozbiljno pretenduje da bude članica EU, ne poteže takve poteze koji direktno udaljuju Srbiju od punopravnog članstva – ukazuje Beširi.

Kako dodaje, posebno zabrinjava činjenica da Srbija nema neke koristi od insistiranja na toj saradnji.

– Belorusija nije ni u prvih 30 zemalja sa kojima imamo ekonomsku saradnju, što vodi samo zaključku da predsednik Vučić ima lične odnose sa Lukašenkom i da ti odnosi datiru još od devedesetih. Drugo objašnjenje je da Vučić plaši Brisel savezom Rusija-Belorusija, a istovremeno se dodvorava Putinu. Koji god da je razlog, kristalno je jasno da Srbija i njeni građani ne dobijaju ništa od saradnje sa Belorusijom i njenim diktatorom, a da gube perspektivu članstva u EU i direktno malo bolji život – zaključuje Beširi.

Podsetimo, vojske Belorusije, Rusije i Srbije, od 10. do 15. septembra trebalo je da učestvuju na zajedničkoj vojnoj vežbi, koja se od 2015. naizmenično održava u zemljama učesnicama pod nazivom Slovensko bratstvo.

Odmah nakon 4. septembra i potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine, tadašnji ministar odbrane Vulin je saopštio da se uvodi šestomesečni moratorijum na učešće Srbije u međunarodnim vojnim manevrima.

Naveo je da vežbi i aktivnosti neće biti „ni sa NATO ni sa ODKB, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom, ni sa Istokom ni sa Zapadom“, dok će učešće u mirovnim operacijama biti posebno razmotreno i prema potrebi suspendovano.

Odluka je tumačena i time što je sporazumom u Vašingtonu dovedena u pitanje bezbednost naše vojne misije u sklopu međunarodnih snaga, stacionirane u zoni pod kontrolom proiranskog Hezbolaha.

Odustajanje Srbije Moskva i Minsk tada nisu komentarisali.

close
Od Srbije se i dalje očekuje otklon od Belorusije 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.