Odluka Brisela biće izrazito politička

To se može zaključiti na osnovu nezvaničnih i zvaničnih poruka evropskih diplomata koje su upućene u poslednje vreme. Prema saznanjima Danasa, moguće je da najuticajnije države EU, u prvom redu Nemačka, „koriste briselski dijalog kao polugu da pokrenu Srbiju“, a ukoliko ni u decembru ne budu otvorena nova poglavlja, eventualni novi rok je rano proleće 2017.

Kako je naš list ranije pisao, Brisel i Vašington priželjkivali su da tokom septembra i oktobra bude ostvaren pomak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali su njihove nade izneverene, budući da su izostali dogovori u značajnim domenima – u telekomunikacijama, energetici i gašenju paralelnih struktura Srbije na severu Kosova. Ipak, poznavaoci prilika u EU navode da „blagi optimizam“ i dalje postoji na Zapadu da će premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, sesti za pregovarački sto u Briselu tokom ovog meseca, odnosno da će se nastaviti briselski dijalog na najvišem političkom dijalogu, što bi predstavljalo simboličku poruku da je proces normalizacije odnosa, koji u poslednje vreme, zbog izostanka dogovora, „stoji na staklenim nogama“, i dalje „u životu“.

Mada srpski zvaničnici, uključujući šefa diplomatije Ivice Dačića, negiraju tvrdnje da i činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji umnogome koči otvaranje poglavlja, očekuje se da će se Evropska komisija osvrnuti na srpsko-rusku saradnju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka EU, koji će biti objavljen naredne srede. Istovremeno, zvaničnici EU u poslednje vreme neretko poručuju da je potrebno da taj blok ojača svoju spoljnopolitičku poziciju, pa se, uprkos porukama zvaničnog Beograda da je usklađivanje sa EU u domenu spoljne politike i bezbednosti nužno tek nakon pridruživanja Uniji, smatra da kandidati za članstvo „neće dobiti ulaznicu za EU“ ako se ne usaglašavaju sa zajedničkim odlukama Unije.

Poznavaoci evropskih integracija ocenjuju da s obzirom na insistiranje najuticajnijih članica EU na dogovorima Beograda i Prištine o primeni dosad postignutih sporazuma, kao i pojačano interesovanje baltičkih država za situaciju u Srbiji, odluka o otvaranju, odnosno neotvaranju poglavlja, imaće izrazito politički karakter.

„Što se tiče operativno-tehničke strane procesa evropske integracije, može se reći da im Srbija za pregovore sa EU dobro radi svoj posao, odnosno da je spreman za otvaranje nekoliko poglavlja. Poglavlja koja bi trebalo da budu otvorena u sledećoj fazi evropske integracije, do kraja 2016, nemaju veze sa politikom. Reč je o poglavlju pet, koje se odnosi na javne nabavke, poglavlju 25, koje je posvećeno nauci i istraživanju, te poglavlju 26 – obrazovanje i nauka, dok se uveliko radi i na poglavljima 11 i 22, koja se odnose na poljoprivredu i regionalni razvoj, koja bi trebalo da budu otvorena tokom 2017“, kažu za Danas nezvanično izvori bliski pregovaračkom timu.

Kako naš list nezvanično saznaje, prioritet za pregovarački tim u ovom trenutku jeste „priprema, odnosno revizija“ Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA). „Taj dokument sada ne odgovora zahtevima pregovaračkog procesa“, navode sagovornici Danasa.

"Pokazivanje mišića Briselu"

Predstavnici briselskih krugova retoriku predstavnika zvaničnog Beograda o tome kako Srbija ne može da uvede sankcije Rusiji i da neće pristati na „ultimatume“ Prištine, tumače kao odraz nezadovoljstva zbog „usporavanja tempa u evropskoj integraciji Srbije“. „Srpski zvaničnici su i prošle godine pokazivali mišiće EU pre nego što su otvorena prva poglavlja, ali se situacija smirila nakon toga“, kažu naši sagovornici.