Opozicija od RTS traži prostor za kritičko mišljenje i u Dnevniku 2

Javni servisi pak, prema našim nezvaničnim saznanjima od izvora bliskih RTS i RTV, traže način da vanparlamentarne stranke budu više zastupljene u programu što, kako nam kažu naši izvori, nikada nije bio slučaj niti je praksa javnih servisa.

Boško Obradović, lider Dveri, za Danas potvrđuje da su RTS i RTV odgovorili za zahtev opozicije koja učestvuje u paralenom dijalogu sa vlastima o izbornim uslovima u Skupštini Srbije, ali bez stranaca, i da je RTS predložio uvođenje novog političkog bloka u “Jutarnjem programu” i “Dnevniku u 12 sati”, češće gostovanje opozicije u nekoliko emisija kao i mogućnost uvođenja novih specijalizovanih emisija.

Predlog RTS dat je posle sastanka koji su pre oko mesec dana sa opozicijom imali glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović i urednik internet portala RTS Zoran Stanojević i urednici RTV Nenad Ćaćić i Željka Petrović.

Urednik informativnog programa RTS, do objavljivanje ovog teksta, nije odgovorio na naše pitanje da li je ova ponuda tačna ili ne.

Budući da deo javnosti očekuje da će upravo dogovore o poboljšanju izbornih uslova, pa i medijske slike, napravljene u tom paralelnom dijalogu vlast prihvatit, pitali smo opoziciju koja rešenja očekuje od posrednika iz EU, šta misli o predlogu RTS koji ne pominje prisustvo opozicije u najgledanjem Dnevniku 2 kao ni u Dnevniku 1.

Obradović, koji učestvuje u oba dijaloga, za naš list kaže da je jedan od ključnih zahteva da opozicija ima mesto u prvom i drugom dnevniku.

– Mi ne tražimo samo više emisija u kojima bi gostovala opozicija već novi, slobodni informativni program u kome je normalna kritika vlasti i drugačije mišljenje. Dveri su poslale ozbiljne primedbe na dopis koji smo dobili od RTS i RTV jer su njihovi planovi novog informativnog programa neprecizni i nedefinisani, kako u vezi sa starim tako i u vezi sa predlozima novih emisija, a posebno u vezi sa Dnevnicima 1, 2 i 3, pošto RTS pominje proširenje političkog bloka samo u Dnevniku u 12 sati. To ne može tako i mora da se menja, a i to će biti predmet daljih regovora na oba koloseka – kaže Obradovič.

Nebojša Zelenović, predsednik ZZS, takođe smatra da je opoziciji mesto u dnevnicima, ali on ostaje pri svom stavu o dodeli upražnjene naconalne frekvencije.

– Naravno da treba da ima mesta, ali ne samo za opoziciju nego i za istinite informacije svake vrste. Međutim, vlast na najbrutalniji način zloupotrebljava javni servis svih građana Srbije, ovaj put dajući mu mesto pregovarača za političkim stolom i stavljajući ga, otvoreno i nedvosmisleno, na svoju stranu. Očigledno je da ne postoji dobra namera da se unapredi informisanje građana. Zato ističem i zahtev opozicije da se dodeli upražnjena nac.frekvencija u zakonitom postupku, televiziji koja bi radila svoj posao pošteno – kaže Zelenović.

Pavle Grbović, predsednik PSG, smatra da u informativnom programu i u debatnim emisijama mora da ima prostora za drugačije mišljenje.

– To je suština , da ljudi dobiju priliku da aktuelne teme sagledaju iz više uglova i da na osnovu toga kreiraju stavove. Da li će se u pogledu konkretne teme pozvati da mišljenje iznese političar iz reda opozicije ili stručnjak u određenoj oblasti, to je manje važno. Važno je da se u svim emisijama omogući da to drugo mišljenje postoji – navodi on za naš list.

Predsednik DS Zoran Lutovac ukazuje na to da RTS ne samo da bi morao da omogući predstavljanje opozicije, nego i kritićko mišljenje uopšte.

– Dužnost RTS -a je pre svega da bude javni servis građana, da ih svakodnevno istinito, potpuno i blagovremeno informiše o svim važnim temama u društvu i omogući iskazivanje pluralizma ideja. To Ustav zahteva od RTS-a. Na kreiranje javnog mnjenja i dalje najviše utiče Dnevnik 2 RTS u 19 i30 sati. Ta centralna informativna emisija mora biti etalon profesionalnog informisanja, a platforma opozicione grupacije u kojoj je DS, predviđa „otvaranje“ i svih drugih informativnih sadrzaja na RTS i RTV – kaže on za Danas.

Kako dodaje, to podrazuneva i odgovarajuću uređivačku politiku pod nadzorom reprezentativnih medijskih udruženja i stručnjaka iz medijske sfere, takođe i uključivanje nezavisnih medijskih produkcija u programske sadržaje javnih mededijskih servisa.

– Opozicija je integralni deo demokratskog političkog sistema i svaki pravi javni medijski servis je dužan da izveštava građane o njenim aktivnostima, kritikama vlasti i predlozima. U otetoj državi sa autokratskom vlašću, koja praktično vlada pomoću medija, javni medijski servis nije u funkciji informisanja građana, već u funkciji propagande vladajućeg režima. Tu za opoziciju očigledno nema mesta, ili ga ima samo toliko da oni mogu reći kako, eto, daju prostor i opoziciji, mada je taj prostor realno zanemarljiv – navodi Lutovac.

On ponavlja da suština problema sa javnim medijskim servisom nije u tome što u programima RTS-a građani ne mogu čuti i videti opozicione političare, već u tome što RTS na u suštini neistinit način izveštava o životu u Srbiji, što se stalno veličaju nepostojeći uspesi vlasti i prikrivaju problemi i afere.

– Kada bi se neko informisao isključivo preko RTS-a, on zapravo ne bi imao pojma šta se dešava u zemlji i kako žive građani. Ne bi znao za preprodaju oružja iz Krušika, smrt Vladimira Cvijana i enormno zaduživanje zemlje. Gledaoci RTS-a nisu informisani ida je gorivo u poslednjih nekoliko meseci poskupelo za 20 posto, da je cena sezonskog povrća veća za 80 posto, ili da su cene građevinskih materijala udvostručene. RTS za to vreme prenosi zvanične statističke podatke po kojim inflacije praktično nema. Da su pravi javni medijski servis, oni bi kao prvu vest u Drugom dnevniku objavili da vlast lažira podatke o inflaciji – ukazuje predsednik DS.

Đorđe Pavićević, koordinator politickog saveta “Ne davimo Beograd”, za naš list navodi da stavovi opozicije moraju biti odgovarajuće predstavljeni u svim informativnim emisjijama, uključujući dnevnike.

– Nije reč samo u prisutnosti opozicionih stranaka i lidera, nego o predstavljanju drugačijih politika stavova i kritike vlasti. Novinari i urednici moraju slobodno i odgovorno raditi svoj posao, a ne zastupati stranu vlasti i praviti privid ravnoteže tako što će brojati broj sekundi koliko je ko prisutan u medijima – ističe Pavićević.

A genralni sekretar SDS Konstatntin Samofalov konstatuje da za opoziciju mora da bude mesta u dnevnicima javnog servisa, i podseća da je to zahtev u platformi grupacije oko SDS. Uz to, kaže, i da je neophodno pokrenuti i nove debatne emisije u čemu je do sada postignut delimičan uspeh.

– Samo na takav način može da se obezbedi pluralizam mišljenja u medijima i poštovanje postojećih medijskih zakona. S druge strane, ne treba od ovog međustranačkog dijaloga proizvoditi veštačku temu i u njemu pronalaziti izgovore za ulazak u bojkot, izlazak iz bojkota , i brojne druge partikularne političke programe. Nekada su i najgori izborni uslovi najveća motivacija za otpor režimu i najveća šansa za pobedu. Naš posao kao opozicije, iznad svega je da se organizujemo na terenu, da podižemo stranačke infrastruktiure, da okupimo sve one ljude koji su spremni da se bore protiv pritisaka, ucena, zastrašivanja i tako se suprotstavimo režimu – kaže on.

Prema njegovim rečima, nema tog dijaloga koji može da odmeni dobro organizovan i temeljan opozicioni rad u svakom mestu u Srbiji.

– Tako je bilo i 2000., u katastrofalnim izbornim uslovima, tako može biti i naredne godine. U dijalogu učestvujemo, ali se za borbu protiv Vučića spremam unutar svoje organizacije i na terenu – zaključuje Samofalov.