Opozicija traži primenu na sva krivična dela

Vlada, međutim, od 25 predloženih amandmana nije prihvatila nijedan, uz obrazloženje da zakon ima pre svega cilj oduzimanje imovine stečene krivičnime delima organizovanog kriminala, korupcije i protiv privrede, a ne i za sva ostala, jer se za njih primenjuju odredbe Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku.

Predloženi zakon predviđa formiranje posebnog specijalizovanog državnog organa, koji će upravljati oduzetom imovinom. Na taj način postiglo bi se zadovoljenje pravila da niko ne može zadržati imovinu stečenu kriminalnim radnjama, a i u budžet bi se slila značajna sredstva.

Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom oduzete imovine postaju svojina države kada odluka o trajnom oduzimanju postane pravosnažna. Sredstva dobijena na ovaj način idu za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, kao i buduće jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za čuvanje imovine, dok se preostala novčana sredstva koriste za finansiranje socijalnih, zdravstvenih i drugih ustanova.

Predviđeno je i formiranje posebne jedinice pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja bi se bavila finansijskom istragom, odnosno, koja bi u saradnji s nadležnim tužiocem radila na otkrivanju i privremenom oduzimanju imovine, pribavljene krivičnim delom.

Propisom su precizirana krivična dela na koja se zakon odnosi, među kojima su organizovani kriminal, prikazivanje pornografskog materijala, korišćenje dece u pornografiji, protiv privrede, neovlašćene proizvodnje i prometa droge, protiv javnog reda i mira, službene dužnosti, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Za jedan broj krivičnih dela zakonske odredbe primenjuju se ukoliko imovinska korist pribavljena tim delom prelazi vednost od 1,5 miliona dinara. Zakonom je predviđeno da oduzetom imovinom upravlja Direkcija za upravljanje, koja će, osim toga, obavljati procenu vrednosti oduzete imovine. Njeno sedište biće u Beogradu, a postoji mogućnost formiranja posebnih organizacionih jedinica i izvan Beograda. Direktora postavlja Vlada Srbije, a nadzor nad radom te institucije obavljaće Ministarstvo pravde.

Poslanici opozicije podneli su 25 amandmana, tražeći da se u kriminalna dela uvrste i prevare prilikom prodaje nepokretnosti i druga kriminalna dela, a ne samo pobrojana, da direktor Direkcije ne bude član nijedne političke stranke, kao i da se imovina oduzima posle šest meseci, a ne nakon godinu dana, kako je Predlogom zakona predviđeno. Vlada ih nije prihvatila, a Snežana Malović, ministarka pravde navela je da zakon ima, pre svega, za cilj oduzimanje imovine za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i protiv privrede, a ne i za sva ostala, jer se za njih primenjuju odredbe Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku.

Vladan Batić(LDP-DHSS) predložio je amandman po kome bi se odredbe tog zakona primenjivale na sva krivična dela ako imovinska korist pribavljena krivičnim delom odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od 1,5 miliona dinara.

– Ako je bila namera da se zakon svede na korupciju i organizovani kriminal, onda je tako trebalo navesti – istakao je Batići dodao da ne treba licitirati kojim kivičnim delima se može steći imovinska korsit, jer se to može činiti i onim krivičnim delima koja nisu nabrojana u zakonu.

Batićev amandman podržali su i poslanici SRS, predlažući da se zakon proširi i na krivična dela prevare prilikom prometa nepokretnosti, ako većne može da obuhvati sva krivična dela. Zoran Krasićje ocenio da kriminal ima planetarne razmere i da sva krivična dela mogu imati za cilj koristoljublje, pa ne treba praviti selekciju prema krivičnom delu i visini imovinske koristi. Krasićje zamerio i što je zakon iz vida izgubio oštećenog, koji treba da vodi parnice po 15 godina da bi stekao svoje pravo.

Poslanici LDP podneli su nekoliko amandmana koji su usmereni na smanjenje mogućnosti zloupotreba u borbi protiv korupcije, kao i prevelikog uticaja izvršne vlasti.

Na dnevnom redu Skupštine Srbije je i rasprava o amandmanima poslanika na Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju, kao i zakona važnih za stavljanje Srbije na belu šengen listu.

Dugo pripreman propis

„Na ovom zakonu se veoma dugo radilo. Više od godinu dana, naši eminentni stručnjaci, profesori krivičnoprocesnog prava, sudije i tužioci koji rade na predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, ali i na drugim redovnim predmetima, zatim pripadnici MUP, Ministarstva finansija i Uprave za pranje novca radili su na ovom zakonu. Zakon je bio dugo na javnoj raspravi i pribavljene su ekspertize stučnjaka Saveta Evrope. Sve ovo ukazuje da se na zakonu detaljno radilo i vodilo se računa o drugim propisima u našem pravnom sistemu“, rekla je Snežana Malović, ministarka pravde.

Novo ime Odbora za sprečavanje sukoba interesa

Snežana Malović, ministarka pravde rekla je da su na Predlogu zakona o agenciji za borbu protiv korupcije radili pripadnici i državne uprave i nevladinih organizacija, kao što je NVO Transparentnost Srbija. „Zamerke koje se odnose na ovlašćenje direktora ne stoje, jer direktor nije inokosan organ. Postoje dva tela agencije, a to su odbor i direktor, kojeg kontroliše odbor. Sve rezultati rada, i pozitivne i negativne, će ocenjivati Odbor. Rad cele agencije ocenjuje Skupština Srbije“, objasnila je Malovićeva. Na zamerke da se Predlogom zakona ukida Odbor za sprečavanje sukoba interesa, ona je rekla da se on ne ukida, većprerasta u agenciju za borbu protiv korupcije. „Predlogom zakona je predviđeno da će agencija svu dokumentaciju Odbora preuzeti. To ne znači da će samo materijalne stvari biti preuzete većće biti preuzeta i dobra praksa koju je Odbor ustanovio“, rekla je ministarka pravde. Ona je istakla da se agencija ustanovljava zbog međunarodnih i domaćih propisa koji to regulišu. „U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije iz 2006. piše da će biti osnovano samostalno i nezavisno telo. Takođe u obaveznim preporukama koje je dala grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope Greko to je naglašeno“, kazala je Malovićeva.