U završnoj reči na suđenju bivšem lideru krajinskih Srba Milanu Martiću optužba je juče zatražila kaznu doživotnog zatvora za optuženog pošto smatra da je njegova krivica za zločine širom Krajine i granatiranje Zagreba u maju 1995. godine dokazana van razumne sumnje. U prilog takvom zahtevu vođa tužilačkog tima Aleks Vajting navodi niz otežavajućih okolnosti kao što su težina krivičnih dela, diskriminatorna namera, teške patnje žrtava, vremenski i teritorijalni opseg zločina, spremno i zdušno učestvovanje optuženog i, konačno, izostanak kajanja i nastojanje da se zločini opravdaju ili negiraju.
Tužilac tvrdi da je izveo dovoljno dokaza koji potvrđuju Martićevu ključnu ulogu u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio stvaranje velike srpske države, a u koju je, između ostalog, trebalo da uđe i teritorija SAO Krajine očišćena od hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva. Optužba tvrdi da zločini u Krajini nisu počinjeni spontano, niti slučajno, već planski i organizovano od strane krajinskog rukovodstva u saradnji s beogradskim vlastima i JNA.
Prema optužbi, glavna figura vlasti u Kninu i čovek koji je, bez obzira na to da li je obavljao dužnost ministra policije, odbrane, ili predsednika države, sve vreme rata kontrolisao vojne snage odgovorne za zločine u Krajini je Milan Martić. Rukovodstvo, na čijem je on čelu bio, izazvalo je, kaže tužilac, prvo među krajinskim Srbima strah od Hrvata, da bi taj strah ubrzo prerastao u mržnju, što je za posledicu imalo činjenje niza zločina. Da bi potkrepio svoju tvrdnju tužilac je citirao i reči jednog od svedoka Martićeve odbrane koji je tokom rata zapisao da „nije zločin činiti zlo zlim ljudima“.
Osim niza pisanih dokaza i iskaza svedoka, tužiočeve tvrdnje, smatra Vajting, potkrepljuju i mnoge javne izjave koje je optuženi davao tokom devedesetih. Podsetio je na Martićevu izjavu iz avgusta 1990. godine u kojoj kaže da će njegova policija braniti „samo srpski narod i suprotstavljati se hrvatskoj vlasti“, njegove česte izjave o saradnji s vlastima u Beogradu i JNA, te javnim priznanjem da je lično naredio granatiranje Zagreba u maju 1995. godine kada je poginulo sedam, a ranjeno oko 200 civila.
Osim Zagreba, tužilac se u retrospektivi zločina za koje se tereti Martić osvrnuo na ubistva i proterivanja civila iz Kijeva, Saborskog, Poljanka, Dubice, Baćina, Lipovače, Škabrnje, Nadina, Bruške i drugih hrvatskih sela, te mučenja civila u više zatočeničkih objekata u Kninu. Smatra se da je svedočenjima očevidaca dokazano da su za zločine na svim tim lokacijama odgovorni pripadnici „Martićeve milicije“, ili drugih oružanih snaga koje su tada bile pod kontrolom optuženog.
Martićeva odbrana juče je počela izlaganje svoje završne reči, tvrdeći da „nijedan navod optužnice nije dokazan“, te da je optužnica zasnovana na „fikciji i konstrukcijama“.