Parada ponosa u prvoj polovini septembra

S obzirom na to da će se Parada ponosa održati neposredno pred okončanje pisanja, kao i objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, na posredan način, ova manifestacija prava seksualnih manjina, postaje uslov za sticanje kandidature Srbije za članstvo u EU.

Prema rečima naših sagovornika iz tima organizatora Parade, koji su se konsultovali s predstavnicima Evropske komisije, ne postoji uslov EU u smislu da Parada ponosa mora da se održi pre sticanja statusa kandidata, već problem može da nastane ukoliko država zabrani njeno odvijanje.

Naši sagovornici ističu da su bezbednost građana, sloboda govora, kao i zaštita manjina i njihovih prava, pozicije iz kojih EU gleda na Paradu ponosa u Srbiji, te da nije slučajno što je reč o veseloj manifestaciji, jer se stepen demokratičnosti društva meri mogućnošću slobode na ulici.

Upitani kolike su šanse da predstavnici vlasti u predizbornoj godini imaju više sluha za visok stepen homofobičnosti u društvu i da zanemarujući negativne posledice pribegnu demagogiji u privlačenju biračkog tela i ipak spreče održavanje Parade ponosa, organizatori ove manifestacije naglašavaju potpuno drugačiji utisak: „Čini se da će predstavnici vlasti učiniti sve da ovogodišnji „prajd“ prođe u najboljem redu, kako bi pokazali napredak u odnosu na prošlu godinu.“

Sagovornici Danasa objašnjavaju da ukoliko bi se dogodilo da država na bilo koji način pokuša da onemogući održavanje Parade ponosa, to bio ogroman i značajan minus u izveštaju Evropske komisije, od kojeg se, ipak, očekuje preporuka za sticanje statusa kandidata do kraja godine.

Za razliku od prošle godine, nepuna dva meseca od dana održavanja ove manifestacije, organizatori, po tom pitanju, nisu u kontaktu s predstavnicima stranaka, već će pripreme biti obavljene samo u saradnji s policijom. Oni kažu da će možda imati neke susrete s partijskim zvaničnicima, iako bi to bio čin politizacije prava. Prema njihovoj oceni, jasno je da su najvažniji predsednik Srbije Boris Tadić, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačić, kao i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Oni najavljuju da postoje naznake da bi ovi državni funkcioneri mogli javno i nedvosmisleno da podrže ovogodišnju Paradu ponosa. Ipak, naši sagovornici nisu mogli da nam kažu da li postoji mogućnost da neko od trojice navedenih zvaničnika i učestvuje u Povorci ponosa. Prema njihovim rečima, uspeh bi bio i kada bi jasno i nedvosmisleno podržali održavanje tog skupa.

– Imajući u vidu da je pravo na održavanje Parade ponosa demonstracija slobode govora, ponašanja i mišljenja, što predstavlja nužne i osnovne elemente demokratije, taj skup jeste uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Reč je o ispitu zrelosti naše države da obezbeđivanjem jednog ovakvog skupa pokaže EU da je spremna da obezbedi realizaciju osnovnih prava svojih građana – ocenjuje za Danas Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije.

Varga upozorava da ne bi smela da se dogodi bilo kakva manipulacija pravima manjina u kontekstu predizborne kampanje.

Prošlogodišnje iskustvo

Učesnici prošlogodišnje Parade ponosa su, nakon kratke šetnje centralnim ulicama, zbog nekoliko hiljada huligana i vandala koji su, u međuvremenu potpuno razrušili grad i sukobili se sa čak pet hiljada policajaca na ulicama Beograda, morali da budu razvoženi kućama u specijalnim blindiranim policijskim vozilima kako ne bi bili izloženi brutalnom nasilju i ugrožavanju života.