Foto: FoNet/Nenad Рorрević

Ovo je večeras je Stiv Krošou, bivši novinar BBC i lista Independent, a danas savetnik u organizaciji Amnesty International.

Osećaj slobode mora biti ohrabren i tužan sam što to nije zauvek slučaj u regionu, rekao je Krošou, učesnik Beogradske debate o Evropi 2017 – „Mogućnost Evrope“.

Iz mog iskustva kao novinara, Evropa nije uspela da razume značaj onoga što se događalo ovde i skretala je pogled, smatra Krošou.

To je loše, ocenio je on i dodao da ljudi odavde iz regiona treba da razmotre šta je zaista potrebno da bi se uspostavilo zdravo, stabilno društvo koje napreduje, a to nije autoritarna vladavina.

Ono što donosi stabilnost je osećaj da ljudi mogu da govore, slobodno, da budu ohrabreni da to čini, to donosi stabilnost na duži rok, rekao je Krošou.

Krošou ističe da je za žaljenje to što Evropa okreće pogled i zbog brojnih kriza u svetu vodi se time da su ovde ratovi završeni i ne mora više da brine o regionu.

To je pogrešno. Primarna odgovornost za ono što se događa ovde je na ljudima iz regiona, treba da budu aktivno angažovani na stvaranju zdravog drustva, ali i drugi bi, poput Brisela i drugih država, trebalo da gledaju na ovu stranu, smatra Krošou.

Direktorka Centra za kulturnu dekontamonaciju i dramaturg Borka Pavićević rekla je da su ovakve debate dobre i da je sadašnji trenutak važan, jer ovaj region ima važna iskustva koja može da podeli.

Ono što smo mi preživeli, sa čim smo se suočili, ne bismo poželeli Evropi. Važan je taj prenos iskustva, ono što su danas pitanja rasta desnice, da li će biti novih izbora u Nemačkoj, karakteristike odsustva građana iz donošenja politika, istakla je Pavićević.

Pavićević je rekla da se mislilo da će postojati institucije, elite koje će demokratiju garantovati i
ostvarivati, ali to se nije dogodilo.

Zato imamo veliki broj pokreta, građanskih akcija, jer je pitanje koliko su partije nosioci demokratskog života i zašto je sve više građana na ulicama, rekla je Pavićević.

Održavanje ovogodišnje Beogradske debate o Evropi, u organizaciji festivala Krokodil, omogućili su forum ZFD, Fondacija S. Fišet, Austrijski kulturni forum, Gete-institut Beograd, Ambasada Švedske u Beogradu, UK Parobrod i Jugoslovenska kinoteka.