Podrška planu Ahtisarija i negativan stav prema Koordinacionom telu

Na Skupštini albanskih odbornika Preševske doline u čijem radu su u subotu u Preševu učestvovali odbornici iz lokalnih parlamenata u Bujanovcu, Preševu i Medveđi (ukupno 66) jednoglasno je usvojena Politička deklaracija u čijoj jedanaestoj tački se konstatuje da je „Nacionalna skupština albanskih odbornika Preševske doline politički organ zadužen za donošenje strateških odluka“ za Albance u tri opštine juga centralne Srbije.
U deklaraciji se konstatuje da se ona naslanja na stavove iz prethodne političke deklaracije albanskih odbornika (14. januar 2006), jer vlast u Beogradu „nastavlja da ignoriše zahteve Albanaca za rešavanje političkih i drugih problema u ovom regionu“. Zvanični Beograd je optužen da odbija da sa legitimnim predstavnicima Albanaca iz ovog regiona razgovara o rešavanju svih problema, što je dovelo kako se konstatuje do „pogoršanja političke situacije u Bujanovcu, Preševu i Medveđi“.

Sve albanske deklaracije

Politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije do sada, uključujući i subotnju, doneli su tri politička dokumenta. Prvi datira iz 1992. godine kada je nakon rezultata referenduma, organizovanog u tri opštine juga Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom, doneta deklaracija po kojoj „vlasti moraju da uvažavaju volju stanovništva koje se izjasnilo za autonomiju u okviru Srbije na području Bujanovca, Preševa i Medveđe“.Tada je 96 procenata etničkih Albanaca reklo „da“ za autonomiju u okviru Srbije. Drugi zvanični politički dokument Albanaca sa juga Srbije donet je 14. januara 2006. godine. Tu se navodi da će Albanci sa juga Srbije ukoliko dođe do podele Kosova „tražiti prisajedinjenje tri opštine juga Srbije Kosovu“. Subotnja treća po redu deklaracija političkih predstavnika Albanaca je fokusirana na odnos prema Vladi Srbije i radu Koordinacinog tela i ona je u tom pogledu najkonkretnija u svojim stavovima.

Tokom diskusije u parlamentu u Preševu, izneti su stavovi da predstavnici vlasti u Beogradu svojim „frustriranim izjavama“ i „sporošću u konkretnim potezima za bržu realizaciju evroatlantskih integracija“ nanose štetu političko-bezbednosnoj situaciji u čitavom regionu koji je opterećen ekonomskim, ali i političkim problemima, a u svetlu finalizacije rešavanja statusa Kosova.

Direktan TV prenos

Subotnje zasedanje Skupštine albanskih odbornika Preševske doline koja je trajala skoro četiri sata gledaoci na širem području opštine Preševo mogli su da prate u direktnom tv prenosu preko lokalne Radio-televizije „Aldi“.

Albanski odbornici, još jednom su dali podršku planu Martija Ahtisarija za rešavanje statusa Kosova, jer po mišljenju iznetom u diskusijama, on predstavlja „osnov za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti u ovom regionu. „Još jednom je iznet stav koji je pretočen i u jednu od tačaka deklaracije da „svaki oblik militarizacije u Preševskoj dolini predstavlja pretnju miru i stabilnosti“.

Deklaracija i na srpskom jeziku

Koliki značaj je posvećen subotnjem zasedanju albanskih odbornika u Preševu govori i činjenica da su izveštači beogradskih medija vrlo brzo nakon završetka sednice dokument deklaracije dobili na srpskom jeziku. Na konferenciji za novinare posle zasedanja lideri pet političkih stranaka prvo su se obratili na srpskom jeziku, a potom su odgovarali na pitanja albanskih kolega novinara.

Od predstavnika međunarodne zajednice zatraženo je pojačano prisustvo njihovih misija, jer kako je obrazloženo na taj način se obezbeđuje mir i prosperitet u tri opštine juga Srbije.
Najveći deo tročasovne diskusije na subotnjoj skupštini albanskih odbornika bio je tematski posvećen kritikama na račun rada, organizacije i najavljene rekonstrukcije Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu. Albanski odbornici nisu zadovoljni sredstvima koje je Vlada Srbije odvojila za razvoj ovih opština koje spadaju u red najsiromašnijih u Srbiji, kao i načinom na koji se unutar ovog tela donose odluke.
U jednom od zaključaka deklaracije navodi se da „Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe neće učestvovati u razgovorima oko reorganizacije i formiranja novih organa Koordinacinog tela“, jer kako se moglo čuti to umnogome ocrtava „cinizam i neiskrenost“ vlasti u Beogradu „prema aktuelnoj stvarnosti u ovom regionu“. Na skupštini u Preševu konstatovano je da za albansku nacionalnu zajednicu važno pitanje predstavlja formiranje Nacionalnog saveta, te će ovo telo uskoro biti formirano, a u skladu sa aktuelnim potrebama žitelja albanske nacionalne zajednice na ovom području.
U diskusiji su učestvovali i lideri pet albanskih političkih partija, koji su do sada izbegavali da se zajednički pojavljuju na javnim političkim skupovima. Govorili su predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) i poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi, predsednik Pokreta za demokratski progres (PDP) Jonuz Musliu, predsednik Demokratske unije doline (DUD) dr Skender Destani, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) i čelnik opštine Preševo Ragmi Mustafa, kao i predsednik Nacionalnog pokreta Albanaca (NPA) Zijuš Ameti.