Naš sagovornik navodi da veruje da će Miščevićeva pokazati „ubedljivo znanje o funkcionisanju EU, imajući u vidu njene akademske aktivnosti. „Primetio sam da je već stekla iskustvo u pregovaranju sa EU budući da je bila članica tima za pregovore o SSP“, smatra Flekenštajn.

On ukazuje da, s obzirom na činjenicu da je proces pridruživanja izuzetno opsežan i da istinski pregovori predstavljaju samo njegov deo, „shvata“ imenovanje Branka Ružića za ministra bez portfelja zaduženog za EU.

„Proces pridruživanja doneće mnoge promene u živote građana koje Vlada treba da objasni transparentno i razumljivo. Stoga, odluku o imenovanju ministra zaduženog za EU doživljavam kao znak da Vlada shvata i prihvata svoju obavezu prema građanima“, poručuje Knut Flekenštajn.

Gordana Đurović, bivša ministarka za evropske integracije Crne Gore i profesorka na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, komentariše za Danas da je Miščevićeva „odlično rešenje, imajući u vidu njen obrazovni profil i iskustvo“, te ističe da joj želi uspeh u „složenom i izazovnom poslu“.

„Veoma je važno podsetiti da je Tanja Miščević prošla pregovore Srbije oko SSP – prvog ugovora sa EU kojim se taj odnos institucionalizovao, kao i da je nastavila iz univerzitetskog ugla da se bavi istom problematikom, uz kontinuitet aktivnosti u civilnom sektoru. Edukativne veštine i umeće dijaloga koji se neguje u civilnom sektoru velika su pomoć glavnom pregovaraču. A profesorka Miščević sve navedeno poseduje“, ističe Gordana Đurović.

Đurovićeva naglašava da nema dovoljno informacija o konkretnoj nadležnosti Branka Ružića, ali da je „važnije što se razdvajanjem funkcije glavnog pregovarača i ministra želi sačuvati proces pregovora od politizacije, odnosno od rizika da se u nekoj novoj vladi radikalno menja strategija i taktika pregovora, oličena u liku i radu glavnog pregovarača“.

Bodo Veber, nemački analitičar za Zapadni Balkan, ocenjuje za Danas povodom postavljenja Miščevićeve da je „dobro što se vladajuća koalicija na kraju odlučila za stručni izbor, a ne za stranačku ličnost, čime je Beograd prihvatio sugestije iz Brisela“.

Govoreći o imenovanju Ružića, Veber navodi da je „malo teško suditi“ zašto se išlo na tu varijantu, a ne na formiranje posebnog ministarstva za EU. „Treba sačekati da se vidi u praksi šta Ružićevo imenovanje znači u smislu organizacije koordinisanja institucija u pregovaračkom procesu“, kaže Bodo Veber.

Andrej Horvat, predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i vođa projekta „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, ocenjuje za Danas da izbor Miščevićeve predstavlja „konkretan dokaz“ za tvrdnju da evropske integracije i reforme predstavljaju glavne prioritete srpske politike“, kao i da je dobro što je u okviru rekonstrukcije Vlade uvedena funkcija ministra bez portfelja zaduženog za EU.

„O Branku Ružiću ne mogu ništa da kažem kao osobi, ali je institucionalno rešenje dobro i racionalno“, smatra Horvat.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.