Poruke kojima se (ne)dobijaju izbori

Nastavak sa 1. strane
– Slogan radikala naslanja se na poruke s ranijih izbora i prethodne kampanje kada je glasio „radikalno bolje“. DS je, pak, nastojala da se na svaki način nasloni na lik i delo Zorana Đinđića pre LDP Čedomira Jovanovića. U referendumskoj kampanji imala je jednu rečenicu koja po meni ne odgovara Đinđićevom liku, o tome da samo jedan život imamo i na to je u izbornoj kampanji dodat nastavak da život ne može da čeka. I slogan SRS i slogan DS mogu da izdrže probu vremena jer ne može biti gore nego što je bilo, ali je glavno pitanje kako će bolje biti. DS je pokušala da konkretnim porukama motiviše birače, kao što je poruka o ukidanju poreza na kupovinu prvog stana. Međutim, na kraju se to može završiti kao i slične akcije na gradskom nivou, kupovinom stanova za funkcionere stranke i zaposlene u javnoj administraciji koja je opet pod stranačkom kontrolom – navodi Cvijetin Milivojević za naš list.
Narodnjački blok DSS-NS-JS je svoj slogan „Živela Srbija“ dopunio s „radosna i ponosna“, „narod najbolje zna“. Prema mišljenju Jova Bakića reč je o „klasično narodnjačkim sloganima koji se uobičajeno ulaguju narodu“, što rade i druge narodnjačke partije u svetu. Upućene su biračima koji se kolebaju. Milivojević objašnjava da postoje takozvani noseći slogani i hedlajnovi (naslovi). U prvu grupu spada ovo nadograđivanje kojem je pribegao narodnjački blok, na noseći slogan poruke dodaju političke, socijalne ili ma koje druge. Međutim, naš sagovornik ističe da je u prvom planu DSS i njen vođa Vojislav Koštunica, pošto je ispod slogana njegov potpis.
– DSS ima imidž partije teških ljudi i cilj slogana je da to malo razigraju – dodaje Milivojević.
Primer slogana hedlajnova ima SPO s „Vredi se boriti“, jer se posle tih reči neizbežno očekuje nastavak, boriti se za šta – Kosovo, stranku… Bakić, pak, primećuje da je u slučaju SPO „reč o hrabrenju očajnika“ i da poruka glasi da nije sve izgubljeno. Prema njegovim rečima cilj je da se birači podsete na to šta je SPO bio i na harizmu njegovog lidera Vuka Draškovića, o čemu svedoče i spotovi u kojima se pojavljuju njegovi snimci iz prošlosti kada je imao dugu kosu i nije bio sed.
G17 Plus, koja je najranije „izbacila“ slogan i nije ga menjala ni nadograđivala, s porukom „Stručnost iznad politike!“, prema Bakićevim rečima verovatno ima uticaj kod birača. Međutim, problem predstavlja to što ova stranka i nema baš toliko stručnjaka u svojim redovima, a naročito onih po kojima je bila ranije prepoznatljiva, poput Miroljuba Labusa. Na ovo ukazuje i Milivojević, dodajući da istraživanja beleže rast ove stranke i da u kampanji nije sve u sloganu već mnogo zavisi i od drugih oblika pridobijanja birača.
Kada je reč o SPS, partiji koja prvi put, kako precizira Milivojević, učestvuje na izborima bez imena Slobodana Miloševića, njeni slogani „Odlučno za Srbiju!“ i „Glavu gore Srbijo!“ indirektno o tome i govore.
– Oni su usmereni na kolebljive birače koji su glasali za Miloševića zbog njegove harizme, ali nikada nisu bili socijalisti i cilj im je da ih nateraju da pokušaju da budu socijalisti – ističe Milivojević.
A Jovo Bakić se nadovezuje objašnjenjem da je insistiranje na patriotizmu i na tome da ne treba pokleknuti upućeno ljudima koji su učestvovali u ratovima. Poruka treba da ih uveri da nemaju čega da se stide ako se pitaju zbog čega su učestvovali i šta su time dobili. Prema Bakićevoj proceni, SPS cilja na već oprobano biračko telo i zapravo ne teži da pridobije nove birače.
Slogan „Od nas zavisi!“ LDP usmeren je, naglašava naš sagovornik, na birače koji najviše žele promene.
– Čini se, međutim, da se pod tim ko će da izvede te promene misli mnogo više na građane nego na političare, mada se i na njih odnosi – zaključuje Jovo Bakić.
Cvijetin Milivojević, pak, podseća na svoju raniju ocenu da je slogan LDP podštapalica koja ništa ne znači, ali dodaje da su neki najuspešniji slogani devedesetih, poput onog socijalističkog „Tako treba!“, bili upravo tog tipa. Prema njegovom mišljenju kontraproduktivno je što iza slogana idu poruke tipa „biznis, a ne muljanje, a ne šeme“, kada se one odnose na deo imidža iz prošlosti političara koji upravo vode ovu stranku. Milivojević na kraju zaključuje da treba imati u vidu da se sloganima ipak ne dobijaju izbori.