Poruke za javnost, a ne za partnere

Nastavak sa 1. strane
Poznavaoci političkih prilika u Srbiji uglavnom su saglasni da je sasvim prirodno da stranke na početku konsultacija o mandataru iznose čvršće stavove. Docent Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović za Danas ocenjuje da su se poruke u prvoj rundi više slale javnosti nego partnerima, „s ciljem da se grade odstupnice i gura odgovornost u drugom pravcu, ako se ne postigne dogovor i izađe iz igre“.

DS poziva na odgovornost

Demokratska stranka poziva sve stranke demokratskog bloka da u ovom važnom istorijskom trenutku pokažu odgovornost prema državi i građanima koji su im na izborima ukazali poverenje. Srbiji su preko potrebne stabilne institucije da se ne bi i dalje gubilo vreme u rešavanju najvažnijih ekonomskih i državnih pitanja.

Danas je pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije najvažnije državno pitanje. U interesu građana Srbije, u interesu borbe za očuvanje državnog suvereniteta, ovom pitanju mora se prilaziti sa svom ozbiljnošću koje ono zaslužuje. Ono ne sme biti predmet posleizbornog pozicioniranja pojedinih stranaka. S obzirom na to da postoji državna platforma za pregovore o budućem statusu koja je jednoglasno usvojena u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, potpuno je nejasno zbog čega je Demokratska stranka Srbije iznela stranačku platformu i njome uslovila dalje pregovore o formiranju Vlade.

Kreiranje različitih stranačkih platformi o Kosovu i Metohiji svakako nije doprinos jedinstvenoj državnoj politici.

Do rešenja statusa Kosova i Metohije koje će biti u interesu Srbije i svih njenih građana, ali i do stabilnosti i ekonomskog napretka, može se doći samo strpljivim razgovorima i konstruktivnom borbom za državne interese. Građani Srbije su na nedavnim izborima većinski dali glas evropskoj Srbiji, politici boljeg života i budućnosti, a ne politici prošlosti, politici razdora i getoizacije. Zbog toga sve stranke moraju preuzeti odgovornost i što pre formirati demokratsku vladu koja bi imala legitimitet i snagu da reši sva ključna ekonomska i politička pitanja u interesu građana Srbije i državi obezbedi stabilnost i razvoj.

– Izborni rezultati su opredelili partijske strategije za koalicione dogovore. U početku se obično iznose tvrđi i ekstremniji zahtevi da bi se kasnije, ukoliko je to moguće, stavovi približili. Razlike između DS, DSS/NS i G17 Plus do sada su izgledale mnogo manje, otuda verujem da je moguće približavanje – kaže Orlović.
Najviše komentara proteklih dana izazvala je platforma o Kosovu koju je predstavio DSS. Insistiranje na tom dokumentu moglo bi da predstavlja najveću poteškoću u nastavku pregovora o novoj vladi, a deo javnosti je ovakav stav DSS protumačio ili kao korak ka stvaranju koalicije DSS-NS i radikala, ili kao jak pritisak na DS zbog raspodele mandata.
– Ne bih voleo da ispadne da se premijersko mesto brani Kosovom i obrnuto. Taj potez ima i taktičke i strateške dimenzije. Ovi izbori su već pokazali da nije uspeo pokušaj DSS da pridobije radikalsko biračko telo. A koalicija s radikalima ima mnogo problema. Prvo, radikali su do sada u svim javnim nastupima, od testamenta do danas, isključivali tu mogućnost, i drugo, DSS bi aranžmanom s njima izgubio i u zemlji, ali i van nje. To ne bi bilo dobro ni za Srbiju – objasnio je Slaviša Orlović za naš list.
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić kaže da platforma o Kosovu, na kojoj insistira DSS, može da bude najveća poteškoća u nastavku pregovora o novoj vladi.
– Mislim da je reč o tvrdom stavu o Kosovu, da je to više od političke taktike, da je to opredeljenje. To vidim iz stavova Vojislava Koštunice, njemu to veoma mnogo znači, ali se plašim da je to nešto što Srbiju može da uvede u novi period samoizolacije i izolacije od sveta i da sve to zajedno ne vodi dobrom rešenju kosovskog problema, ili rešenju koje je više u interesu Srbije – izjavio je Nikolić.
Shvatanje ove platforme kao svojevrsnog iznenađenja u pregovorima za političkog analitičara Slobodana Antonića je licemerno, „jer je tokom cele kampanje, iako Kosovo nije bilo u prvom planu, bilo jasno da postoje neke razlike i da će se oko toga nova vlada, ma ko da je formira, morati dogovoriti“.
– Nije u pitanju nikakva nova platforma, niti nešto što predstavlja promenu. To je nešto što sasvim prirodno sledi iz samog Ustava, pogotovo iz preambule u kojoj se jasno kaže da je Kosovo neotuđivi deo Srbije. Onaj ko je pristao na preambulu Ustava i odredbe u kojima se pominje Kosovo ne može sada da bude toliko iznenađen – smatra Antonić.
Objašnjavajući da postoji velika razlika između teksta platforme i komentara i tumačenja koje je proizvela u javnosti, on napominje da se u tom dokumentu navodi da će eventualno priznanje nezavisnosti Kosova morati da proizvede „određene posledice po naše diplomatske odnose“.
– U pitanju je samo jedna logička uzročno-posledična veza – ako imate nezavisnost Kosova i priznanje nezavisnosti onda će to morati uticati i na diplomatske odnose. Konačno, to je platforma koja nije neprihvatljiva za one koji su potpisali Ustav. Da li su oni mislili da se Vojislav Koštunica šali kada je insistirao na tome. Ako neko misli da je ova platforma bliža radikalima nego DS onda je očigledno da njihova podrška novom Ustavu nije bila iskrena, odnosno oni nisu razumeli novi ustav. Radikalska platforma za Kosovo je mnogo radikalnija i podrazumeva prekid diplomatskih odnosa, što je samo polazna tačka. Zbog toga ne mislim da se DSS približio radikalima. Koalicija DSS i SRS bila je moguća i ranije, kao što je moguća i sada. Međutim, mislim da je reč o rezervnoj kombinaciji, a da je glavna kombinacija DSS – NS, DS i G17 Plus – kaže Antonić i ocenjuje da je posle prvog kruga konsultacija situacija „mnogo jasnija“, jer su stranke mnogo jasnije iznele svoje programe.