Poslanici više neće biti dobra roba

Novac koji država daje iz republičkog budžeta za redovan rad političkih stranaka biće vezan isključivo za broj glasova koje osvoje izborne liste, odnosno „srazmerno broju glasova onih političkih subjekata koji imaju predstavnike u organu koji se bira“, predviđa radna verzija zakona o finansiranju političkih partija, koju je načinila radna grupa u kojoj su predstavnici Ministarstva pravde, Agencije za borbu protiv korupcije i nevladinih organizacija.

Ukoliko su stranke na izbore izašle u koaliciji, njihova izborna lista dobijaće novac iz budžeta srazmerno rezultatu, a članice koalicije će se u koalicionom sporazumu dogovoriti o načinu podele tih para.

– Sa stanovišta države koja daje novac, jedino je bitan broj izbornih lista koje posle izbora uđu u parlament. Izbornu listu može da čini jedna partija koja shodno svom rezultatu dobija novac iz budžeta, a može da bude i koalicija koja takođe dobija sredstva na osnovu rezultata. Nije na državi da procenjuje kako će koalicija unutar sebe raspodeliti pare. Ukoliko koalicioni partneri ne mogu da se dogovore, tu je sud da reši problem – objašnjava za Danas Đorđe Vuković, programski direktor CeSID i član radne grupe za izradu zakona.

Prema njegovim rečima, ukoliko se promeni broj poslanika u jednoj parlamentarnoj stranci, sav novac ostaće partiji „jer je ona izborni subjekt“.

– Ukoliko bi novac bio vezan za poslanike, postoji mogućnost da oni budu roba za trgovinu, posle promene Ustava i uvođenja slobodnog mandata. Ukidanje blanko ostavki mora da se obavi, ali i za taj slobodni mandat mora da postoji neki korektivni mehanizam, a ovo je jedan od njih ľ navodi Vuković i podseća da se, za razliku od Srbije, u modernim demokratijama retko dešavaju promene u broju članova poslaničkih klubova.

Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da se ovim predlogom došlo do „bezbednog“ rešenja.

– Može da dođe do podele unutar poslaničkih grupa, ali oni koji izlaze iz njih neće moći da dobiju budžetski novac namenjen stranci i moraće da rizikuju da funkcionišu bez para – kaže Stojiljković.

Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekla je da su sve parlamentarne partije pozvane da učestvuju u izradi novog zakona koji se odnosi na njihovo finansiranje i da su sve obaveštavane o svim detaljima radne verzije zakona.

Prema njenim rečima, jedan od najbitnijih delova novog zakona je onaj koji predviđa da Agencija nadgleda izborne kampanje, za koje se u zakonu previđa izdvajanje novca u izbornim godinama.

– Radna verzija zakona predviđa kriterijume za evidentiranje prihoda i rashoda stranaka u redovnom radu i tokom izborne kampanje. Partije sada imaju osnov da lakše organizuju i planiraju kampanje, a Agencija, kao nadzorni i kontrolni organ, takođe ima mogućnost da radi svoj posao ľ navela je Marković.

Ipak, kako su članovi radne grupe ocenili na konferenciji za novinare, prvi rezultati novog zakona mogu se očekivati tek za dve godine.

Radna verzija zakona o finansiranju političkih partija predviđa niz novih rešenja. Učesnici izbora moći će da prikupljaju novac za izborne kampanje iz privatnih izvora bez ograničenja ukupnog iznosa. Godišnji prilog, odnosno prilog za kampanju pojedinačnog fizičkog lica, ograničen je na 20, a pravnog na 200 prosečnih plata. Anonimne donacije su zabranjene.

Zakon podrazumeva i strogu regulaciju u pogledu toga ko sme da finansira političke subjekte, a za kršenje tih odredbi predviđene su zatvorske kazne od tri meseca do tri godine, odnosno od šest meseci do pet godina ako je mimo zakona dat ili primljen novac u iznosu većem od milion i po dinara. Osim zatvorske kazne za nezakonito davanje i prikupljanje novca, odnosno prikrivanje izvora finansiranja, zakon predviđa novčane kazne do dva miliona, period zastarevanja prekršaja od pet godina, kao i privremenu obustavu budžetskog finansiranja stranke do okončanja prekršajnog postupka.