I predsednik Srbije Boris Tadić smatra da su promene u MIP-u neophodne i da se one mogu izvesti kroz podmlađivanje kadrova u diplomatskom koru, što neće značiti i smenu ambasadora bliskih opoziciji.

Posle petokootobarskih promena u Ministarstvu inostranih poslova bilo je nekoliko pokušaja sprovođenja reformi i podmlađivanja diplomatskih kadrova. U tom kontekstu održana su i dva konkursa za prijem novih kadrova. Jedan je bio za pripravnike, a drugi za ljude do 35 godine sa iskustvom i završenim fakultetom društvenih nauka.

– To dovođenje nove, sveže krvi dalo je izvesne rezultate. Ljudi koji su tada primljeni na osnovu stručnosti u međuvremenu su prošli mnoge diplomatske lestvice i za njih se danas može reći da su kvalifikovane profesionalne diplomate koje poznaju jezike i svetske okolnosti – objašnjava za Danas Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose i dodaje da se s tom tek započetom praksom stvaranja profesionalnih diplomata stalo zbog narušenih odnosa u tadašnjem DOS-u.

Prema Lazićevim rečima, ideja predsednika Tadića i ministra Jeremića o reformisanju MIP-a uz podmlađivanje diplomatskih kadrova jeste dobra, ali se pritom mora imati u vidu da je za stvaranje profesionalnog diplomate potreban izvestan vremenski period. Nekoliko godina je, kaže Lazić, potrebno jednom diplomati da prođe sve stepenice, kako bi mogao da se kandiduje za zvanja atašea, odnosno ambasadora.

Sličnog mišljenja je i Branko Branković, bivši ambasador SR Jugoslavije u Ujednjenim nacijama, koji smatra da je svaka ideja reformisanja MIP-a dobra ukoliko ona sa sobom nosi depolitizaciju diplomatske profesije. Brankovićnapominje da Srbija konačno mora da zaboravi dosadašnju praksu zapošljavanja partijskih kadrova i to na svim nivoima u MIP-u, od referenta do ambasadora.

– Bez većih muka i mnogo mudrosti, a uz poštovanje važeće sistematizacije, ministar Jeremićmože da sprovede reformu srpske diplomatije. Sistematizacijom su propisane određene kvalifikacije za određena mesta na diplomatskoj lestvici. Tako na primer bez završenog fakulteta društvenog smera i znanja jezika, ne može niko biti imenovan za konzula.Da bi neko postao savetnik u MIP-u mora da ima položen savetnički ispit i godine iskustva. Diplomata mora biti majstor svog zanata što podrazumeva prolaženje svih lestvica u diplomatskoj karijeri – smatra Branković.

On dodaje da veliku odgovornost za krah diplomatske profesije snosi upravo bivši šef diplomatije Goran Svilanović, koji je politizovao MIP u svakom pogledu. Bivši diplomata Brankovićima zamerki i na rad ministra inostranih poslova Vuka Draškovića koji je, kako kaže, u ambasadore promovisao sebi bliske ljude, ali i smatra da je aktuelni ministar Jeremićna dobrom putu da srpskoj diplomatiji vrati ugled kroz reformisanje i depolitizaciju na svim nivoima.

Ideje reformisanja srpske diplomatije juče, međutim, nije želeo da komentariše Vuk Drašković, koji je na čelo ovog ministarstva proveo izvesno vreme, ali ni Vesna Pešić, bivši ambasador SR Jugoslavije u Meksiku.

Branko Brankovićnavodi da međunarodne odnose danas treba posmatrati u svetlu svetske ekonomske krize.

– Ambasadori ne sklapaju nikakve poslove, ali ono što oni mogu to je da stvore uslove i mogućnost za novu ekonomsku saradnju i nove investicije – kaže Branković i dodaje da je razvijanje ekonomske saradnje obaveza koju su vekovima unazad imale sve diplomate.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.