Foto: EPA-EFE/ ICTY

Mi smo prijatelji još iz vremena izviđača, od njegove devete, a moje sedme godine. Bilo je malih pauza u našem prijateljstvu, kao kada je on, recimo, otišao studirati. Ali smo to prijateljstvo nastavljali bez obzira na naše političke razlike koje su došle do već izražaja 1968. On je krenuo u nešto što je nacionalizam, u priču o samostalnoj Hrvatskoj, ja nisam bio iz te priče. Kasnije je krenuo u priču o višepartijskom sistemu, za šta ja, takođe, nisam bio. Znao sam mu reći da mi je preko glave i jedne partije, govori za Danas publicista iz Mostara Ivan Džidić, evocirajući sećanja na hrvatskog generala koji je prekjuče ispio otrov u sudnici Haškog tribunala i nedugo potom preminuo.

Naš sagovornik podseća da je Praljak bio režiser. „Radio je dvije-tri predstave u Mostaru vrlo uspešno, mi smo zajedno obišli cijelu Evropu. Ja sam jedno vrijeme radio i u teatru u Zagrebu i tamo je on takođe režirao uspješne predstave, poput „Paklene narandže“. Razmjenjivali smo večere, pomagali se na sve moguće načine i raspravljali prijateljski o političkim pitanjima. To je sve moglo trajati do trenutka kad se ‘počelo šamarati'“, ističe on.

Džidić ukazuje da je Praljak bio i protivkandidat Franji Tuđmanu na prvim predsedničkim izborima u Hrvatskoj.

– Imali smo večeru posle toga, pitao sam ga: „Što ti to treba, šta ti znači vlast, je l’ hoćeš da realizuješ neki program?“ Odgovorio mi je sa: „Dž., ti si uvijek bio naivan, vlast je cilj, sve ostalo su sredstva.“ Tada sam mogao pretpostaviti šta bi se moglo dešavati, ali nisam to pretpostavio, nije mi padalo na pamet da će se čovjek za koga se moglo reći da je dobar promjeniti tako brzo. Ja sam nešto kasnije iz Zagreba otišao u Mostar i poslednji put sam razgovarao s njim telefonom kad je Momčilo Perišić počeo da gađa Mostar i kada su počele „tuče“ između HVO i tadašnje tzv. JNA. Rekao sam mu: „Daj, čovječe, šta radite.“ Tu je on izgovorio razne stvari, što je za posljedicu imalo nagli prekid razgovora. Poslije toga, kako su se stvari razvijale i kako je on učestvovao u onome što se događalo u Mostaru i šire o Hercegovini kao komandant HVO, Praljak je zaslužio da se samo što više udaljavam od njega, ništa zajedničko više nismo imali. Koliko god sam ja nekad bio ljut i da sam znao planuti i reći: „Ma, da ga sretnem ubio bih ga“, toliko mi sad nije bilo svejedno kad sam gledao prenos suđenja i trenutak kad je popio otrov. Dakle, pomješane su mi emocije, i one ranije i one odnedavno, ističe Džidić.

Upitan da li će presuda čelnicima takozvane „Herceg-Bosne“ uticati na odnose Sarajeva, Zagreba i Beograda i na širu situaciju u regionu, naš sagovornik kaže da „uticati hoće, ali to nije nešto od presudnog značaja“.

– Presuda u Hagu će više biti šlagvort za nastavak svega onoga što se događa u proteklih 20 i nešto godina, onoga što je počelo u BiH, a to je zapravo namjera da se povuče granica između Srba i Hrvata. Tu su se negdje našli na putu muslimani, kasnije Bošnjaci, koji su trebali da odigraju granicu amortizera. Međutim, oni se nisu pokazali kao amortizacioni faktor. Sada, u predizbornom periodu političarima odgovara da se situacija „malo više zažesti“, konstatuje Ivan Džidić.

Priprema trećeg entiteta

Povodom predstojeće posete članova Predsedništva BiH Beogradu, Džidić kaže da bi „iza kulisa“ mogli da budu vođeni razgovori o „pripremi za treći entitet“ u BiH. „I Bakiru Izetbegoviću odgovara rasturanje BiH, ako ništa drugo onda blaža varijanta – konfederiranje BiH na tri federalne jedinice“, tvrdi sagovornik Danasa.