Premijer Vučić odlično zna koliko EU radi u korist Srbije

Nakon susreta sa vama prošlog utorka premijer Vučić je rekao da je vaš zajednički zaključak da će 2015. biti „ključna godina za Srbiju i njen napredak“. Kakva su vaša očekivanja u pogledu procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji – na koji način će se 2015. razlikovati u odnosu na prethodne godine?

– Premijer i ja smo istog mišljenja da će 2015. pružiti velike mogućnosti za ključni napredak Srbije ka članstvu u EU. Na prvom sastanku ove godine, premijer i ja smo imali pozitivnu razmenu mišljenja o brojnim aktuelnim pitanjima: o novoj rundi dijaloga u Briselu u februaru, pregovaračkim poglavljima, regionalnoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti kao i o ekonomskim reformama, uključujući restrukturiranje državnih preduzeća. Takođe smo razgovarali o naporima koje Vlada ulaže da povrati održivost železare u Smederevu. Dakle, kao što vidite, naša zajednička agenda za ovu godinu je ogromna, a uključuje i prioritete kao što su vladavina prava, pre svega akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, borba protiv korupcije i diskriminacije, sprovođenje medijskih zakona. EU je daleko najveći partner Srbije u najrazličitijim sferama. Na tržište EU ide oko 70 odsto srpskog izvoza, zemlje EU su apsolutno najveći investitor u srpsku privredu. Iz pretpristupnih fondova svake godine dajemo oko 200 miliona evra u vidu bespovratne pomoći za reforme u prioritetnim oblastima pristupnog procesa, ali i u druge svrhe. Tokom prošle i ove godine najvidljivija i najprepoznatljivija pomoć EU bila je naporima da se saniraju posledice poplava, da se ljudi vrate u svoje domove, da se obnove škole i obdaništa, sistemi vodosnabdevanja, da poljoprivrednici i stotine malih porodičnih preduzeća obnove svoju proizvodnju. Tu posao nije završen, još 62 miliona evra su odvojena za nastavak ove akcije, ali će se sada ona proširiti i na prevenciju sličnih katastrofa.

EU i njene zemlje članice praktično podržavaju Srbiju i finansiraju unapređenja u brojnim sektorima: od obrazovanja i pravosuđa, preko mostova, energetike i životne sredine, do socijalne inkluzije, samouprave, medija, kulture i privrede. Premijer odlično zna koliko toga EU radi u korist Srbije i da će u periodu koji je pred nama, zajednički morati još više da se uradi. Ne bi trebalo da nam neke stvari skreću pažnju sa poslova koji su pred nama. Kao što je premijer rekao, to je bio naš prvi sastanak ove godine, a takvi sastanci se održavaju redovno. To je inače samo jedan od primera duboke saradnje EU i Srbije

Po vašem mišljenju, da li će Srbija dodatno uskladiti svoju politiku prema Rusiji sa stavovima EU u 2015. godini?

– Važno je da se razume zašto je EU uvela ograničene sankcije Rusiji. To je učinjeno kao odgovor na nezakonito prisajedinjenje Krima, što predstavlja očigledno kršenje međunarodnog prava, kao i zbog kontinuirane destabilizacije susedne suverene Ukrajine. EU i drugi međunarodni partneri su primenili ciljane mere usmerene na specifične sektore ruske privrede. Te mere su deo dvosmernog pristupa, zajedno sa diplomatskim inicijativama usmerenim na pronalaženje rešenja kroz pregovore. U pregovaračkom okviru postoji pravni uslov o postepenom usklađivanju sa stavovima EU, pa i u slučaju teških pitanja kakve su sankcije i to je vrlo važno. Očekujemo od Srbije da se pridržava svojih obaveza. Samo Srbija može da odgovori na vaše pitanje kroz unutrašnji društveni dijalog. To nije prosta stvar za Srbiju i mi shvatamo da taj društveni dijalog nije završen. Sve vreme govorimo da je to postepen proces koji pretpostavlja sve veću usklađenost sa stavovima EU, ne samo po pitanju Rusije. Sama Srbija je izjavila da je pristupanje EU njen ključni strateški cilj i tu posvećenost je premijer Vučić nedvosmisleno ponovio tokom posete predsednika Putina u oktobru.

Nakon sastanka sa premijerom Vučićem izjavili ste da ste mu predočili stavove EU u vezi sa dijalogom između Beograda i Prištine „kao i drugim važnim regionalnim pitanjima“. Da li verujete da Srbija može da podstakne reforme u Bosni, između ostalog?

– Jeste, razgovarali smo o pripremama za sledeći sastanak u okviru dijaloga između Beograda i Prištine koji je zakazan za 9. februar. Delimo mišljenje da ovo treba da bude sadržajan sastanak, koji će se nadovezati na ono što je do sada već učinjeno. Primena Briselskog sporazuma – i to na obe strane – je ključna za normalizaciju odnosa. Što se tiče Bosne i Hercegovine, EU je pokrenula novu inicijativu usmerenu na prevazilaženje postojećih prepreka na putu evropske integracije, kako bi se ovaj proces pokrenuo, što građani BiH nesumnjivo zaslužuju. Beograd ima sve bolju bilateralnu saradnju sa Sarajevom i tesne veze sa Republikom Srpskom i podržava put BiH ka EU. Srbija bi mogla da svoja pozitivna iskustva u reformama i regionalnoj normalizaciji podeli sa najbližim susedima.

Neposredno pre nego što će biti izabrana, nova predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je obećala da će uslovljavati Srbiju u njenim razgovorima o pristupanju sa EU. Da li mislite da bi susedne zemlje koje su članice EU mogle da suštinski utiču na razgovore o pristupanju ili ih čak i koče?

– Sve zemlje članice EU podržavaju pristupanje Srbije Uniji. Srbija je uporno radila na unapređenju odnosa sa susedima u regionu i biće važno da nastavi sa takvim postignućima i nadogradi ih. Osnovni kriterijumi za članstvo su isti od 1993. za sve kandidate. To su takozvani kriterijumi iz Kopenhagena, koji uključuju političke i ekonomske kriterijume, sposobnost zemlje da usvoji zakonodavstvo EU i regionalnu saradnju. Nema nikakvih novih uslova.

Nakon što je premijer Vučić kritikovao vas i Maju Kocijančić, Delegacija EU u Srbiji je objavila da „političko uplitanje u medije“ kao i „različiti vidovi zlostavljanja, uključujući nasilje nad novinarima, ostaju aktuelne teme u društvima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“. Da li to znači da bi nivo slobode medija u regionu uključujući Srbiju mogao da se uporedi sa nivoom koji postoji u Turskoj?

– Stanje u svim zemljama kandidatima posmatramo zasebno. Ono se razlikuje od mesta do mesta, ali u zemljama proširenja postoje slični izazovi i to u brojnim različitim oblastima. Srbija je prepoznala da je ovu konkretnu oblast neophodno unaprediti i pokrenula je reforme. Napravila je važan korak ka sprovođenju medijske strategije iz 2011. kada je u avgustu prošle godine usvojila set medijskih zakona. Sada je najvažnije da se ti zakoni sprovedu i da njihove odredbe daju rezultate zbog kojih su i doneti. Tu imam u vidu konačno uspostavljanje transparentnosti vlasništva, regulisanje finansiranja iz javnih fondova, povećanu odgovornost za javno izgovorenu reč… U celom regionu, EU pomaže i nastaviće da pomaže projekte čiji je cilj potpuno ostvarenje slobode govora. U Srbiji ima dosta prostora za poboljšanje i učvršćivanje profesionalnih i etičkih standarda kod novinara, ali i kod urednika i vlasnika medija, koji bi trebalo da budu posvećeni tome. Regulatorna i samoregulatorna tela, kao i profesionalna i poslovna udruženja imaju važnu ulogu u tom procesu. To je jedan od suštinskih načina da se odupre raširenoj praksi samocenzure o kojoj se dosta govori među medijskim profesionalcima, a koja je posledica spoljnih političkih i finansijskih uticaja na medije. Na kraju krajeva ne može i borba protiv korupcije da bude efikasna bez profesionalnog, odgovornog i odvažnog novinarstva.

Svesni značaja Železare u Smederevu

– Evropska komisija je u potpunosti svesna ekonomske i društvene važnosti Železare u Smederevu za Srbiju. Kada budemo dobili plan restruktuiranja koji dogovore Republika Srbija i investitor, tada će Komisija dati mišljenje o njegovoj usklađenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sektor proizvodnje čelika u EU karakteriše snažna konkurencija i višak kapaciteta, zbog čega pravila EU ne dozvoljavaju zemljama članicama da dodeljuju državnu pomoć. Srbija i EU su se dogovorile oko tranzicionog perioda za dodelu državne pomoći u ovom sektoru u Srbiji, koji ističe 1. februara.