Presuda je prilika za pomirenje

Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu kojom je Srbija prekjuče oslobođena optužbe za sprovođenje genocida u Bosni i Hercegovini tokom sukoba na teritoriji BIH i juče je u žiži svetske i domaće javnosti. Sjedinjene Američke Države ukazuju da je presuda „prilika da se Srbija pomiri s prošlošću“.
– Želeli bismo da ohrabrimo narode u regionu da iskoriste još jednu priliku da krenu putem pomirenja i ublažavanja istorijskih podela i dubokih rana koje su nastale u tom regionu – izjavio je predstavnik Stejt dipartmenta Šon MEKKORMAK i dodao da prema presudi Srbija nije odgovorna za genocid, ali se „od nje traži da podnese račun što nije sprečila bosanske Srbe da počine genocid“.

Više nema šanse ni za hrvatsku tužbu

Zagreb – Svi hrvatski dnevni listovi objavili su odluku Međunarodnog suda pravde da Srbija nije odgovorna za genocid u BIH, uz ocenu da je takva odluka suda razočaravajuća. U većini tekstova ocenjuje se da je tako blagom presudom Međunarodni sud pravde zapravo nagradio Srbiju za zločine počinjene tokom 1990-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Time je poslata poruka da međunarodna zajednica ima vrlo visok prag tolerancije za zločin i genocid, navode hrvatski listovi, ističući da sada male šanse ima i slična tužba Hrvatske protiv Srbije.

To je i ohrabrenje Srbiji da Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu izruči sve ratne zločince, među kojima je i bivši general bosanskih Srba Ratko Mladić, naglasio je MEKKORMAK.
– Nadamo se, dakle, da će narodi u tom regionu iskoristiti priliku da se pomire s prošlošću i da nastave da ulažu napore u tom pravcu. Srbija bi, na primer, mogla da preduzme dodatne mere kako bi unapredila proces pomirenja tako što bi ratne zločince izvela pred lice pravde.
Ističući da je spor SRJ – BIH bio prvi slučaj da se protiv jedne države vodi proces za genocid i da je presudom napravljena prekretnica u međunarodnom pravu, vodeći svetski mediji ukazuju na put pomirenja. Njujork tajms navodi da je cilj bosanske vlade bio je da srpska vlada i njene bezbednosne snage budu proglašene odgovornim za podsticanje ideja ekstremnih nacionalista da veći deo Bosne pripoje velikoj Srbiji, ali i da su pravni stručnjaci ocenili da je prag za dokazivanje genocida prilično ispod Konvencije UN o genocidu iz 1948. Vašington post podseća da su do sada samo pojedinci bili osuđeni za genocid, u slučajevima povezanim s masakrima u Bosni i Ruandi. List podseća i da međunarodni zvaničnici već skoro 12 godina neuspešno vrše pritisak na Srbiju da izruči Mladića.
Londonski Gardijan u prvi plan stavlja deo presude prema kojem je Srbija odgovorna za to što nije sprečila genocid u Srebrenici, navodeći i da je Srbiji „naređeno da uhapsi Ratka Mladića i da ga izruči Haškom tribunalu gde bi, posle ovakve presude Međunarodnog suda pravde, najverovatnije bio proglašen krivim za genocid“. U redakcijskom komentaru list ocenjuje da presuda koja nije u potpunosti zadovoljila nijednu stranu u sporu predstavlja značajnu prekretnicu u međunarodnom pravu. Time što se prvi put cela država našla na optuženičkoj klupi uspostavljen je važan presedan – u slučajevima kada neka država ima de fakto autoritet da spreči genocid obavezna je da to i učini.
Tajms u uvodniku citira zahtev predsednika Srbije Borisa Tadića da Skupština Srbije usvoji deklaraciju o pokolju u Srebrenici, ocenjujući da je to, bez sumnje, bila iskrena izjava nekoga ko je upravo ostvario ubedljivu pravnu pobedu i trudi se da ne likuje. List, međutim, podsećajući na nirnberško iskustvo, navodi da je u gonjenju ratnih zločina međunarodno pravo tek vodič kroz sudsku improvizaciju i da ga je bolje koristiti protiv pojedinaca, a ne protiv država. Fajnenšel tajms u prvi plan ističe to što je Srbija pošteđena plaćanja milijardi evra odštete svom susedu.
Presuda Međunarodnog suda pravde da su bosanski Srbi jedini odgovorni za masakr u Srebrenici definitivna je i ne može da bude osporena, ali „ovu istinu neće još dugo deliti republike bivše Jugoslavije koje i dalje proganjanju demoni rata“, piše francuski Figaro. Presuda je izazvala razočaranje Muslimana i Hrvata u BIH i izvesno olakšanje u Srbiji koja je strahovala da će biti „proglašena direktno odgovornom za masakr u Srebrenici, u ime politike etničkog čišćenja koje je definisao Beograd“. Umešanost Miloševića u genocid nije mogla da bude dokazana na suđenju u Haškom tribunalu pre njegove smrti 11. marta 2006. godine, a činjenica da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić, koji su direktno odgovorni za zločin u Srebrenici, i dalje u bekstvu otežava odnose između EU, BIH i Srbije. R. D. i