Vlada Srbije je juče pre podne usvojila predlog „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, a premijer Ivica Dačić je odmah obavestio telefonom visoku predstavnicu Evropske unije Ketrin Ešton o odluci, a istim povodom je imao sastanak sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom. Vlada Srbije je juče saopštila da je „naložila ministarstvima, posebnim organizacijama i službama da preduzmu aktivnosti radi primene sporazuma, kao i da nastave s primenom već postignutih dogovora s predstavnicima privremenih institucija samouprave na KiM“.

U tački 12. sporazuma navodi se da će plan primene biti napravljen do 26. aprila, a da će „u primeni biti razmotren princip transparentnog finansiranja“. Analitičari iz Beograda i Prištine ocenjuju za Danas da će implementacija većine tačaka sporazuma biti usporena, ali da najpre treba uspostaviti mehanizme primene, odnosno akcioni plan.

„Ovo je jedan od osam do sada postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, a već ima problema s primenom dogovora o katastrima, tablicama, diplomama… Treba sačekati akcioni plan i videti da li će on predvideti nosioce implementacije“, ukazuje politički analitičar Dušan Janjić. On kaže da je sporazum takav da postoji dosta toga što treba dodatno raspraviti, ali da prvo treba videti kako uopšte doći do primene onoga što je parafirano.

I koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević objašnjava za Danas da najpre treba da se načini akcioni plan i formira odbor za primenu sporazuma. „Još se ne zna ko će praviti akcioni plan i da li će u tome učestvovati Srbi sa severa Kosova“, napominje Đurđević. On ističe da je, na primer, tačka koja se odnosi na „transparentno finansiranje“ složena za primenu, jer nije jasno šta to znači i u kojoj će formi biti. Prema njegovim rečima, svaki aspekt dogovora je „izazov po sebi“, jer treba postepeno uvesti zakone Kosova na sever.

„Postavlja se pitanje da li će biti moguće u datim okolnostima početi primenu ili tek posle lokalnih izbora na severu, zakazanih za jesen. Ipak, bez političke volje za primenu sporazuma, ništa neće biti lako“, kaže Đurđević. On dodaje da je ovo tek prvi sporazum, odnosno „sporazum o severu Kosova“, ali da je ostalo još da se regulišu i oblasti telekomunikacija, energetike, nestala i raseljena lica, „što će sve rezultirati krajnjim sporazumom o normalizaciji odnosa“.

Leon Malazogu iz prištinskog instituta „Demokratija za razvoj“ kaže za Danas da dogovor Beograda i Prištine ne označava promenu celokupnog stava Srbije prema Kosovu, kao i da je sporazum urađen više za kratkotrajne rokove zarad EU. Prema njegovoj oceni, kada Srbija dobije datum pregovora sa EU, primena sporazuma će ići mnogo sporije, ali i dogovor o preostalim nerešenim pitanjima.

„Više tačaka je teško sprovodivo na delu, ali mislim da je najveći problem to što će Beograd i Priština različito tumačiti odredbe, pa će jedni govoriti da je nešto urađeno u skladu sa sporazumom, dok drugi to neće videti tako. U budućnosti, implementacija briselskog dogovora mogla bi možda da dovede i do pogoršanja odnosa Beograda i Prištine“, navodi Malazogu.

Skupština u petak

Beograd – Poslanici Skupštine Srbije će u petak, 26. aprila, imati priliku da kažu šta i oni misle o briselskom sporazumu s Prištinom. Toj sednici prisustvovaće premijer Ivica Dačić i svi članovi Vlade, ali ne i predsednik Republike Tomislav Nikolić, jer na jučerašnjem kolegijumu šefova poslaničkih grupa, koji je trajao dvadesetak minuta, nije bilo takvog zahteva.

Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine, rekao je novinarima da će parlament najverovatnije raspravljati o izveštaju koji će mu Vlada dostaviti danas, ali i da još nije odlučeno da li će se glasati. „Jedno je sigurno – u parlamentu neće biti ratifikacije Sporazuma, jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova“, objasnio je Stefanović.

Podršku briselskom dogovoru, pored stranaka vladajuće koalicije, juče su najavile i opozicione DS i LDP. M. R. M.

File posrednik?

Komentarišući da je Vlada Srbije sporazum usvojila pod nazivom „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, Leon Malazogu navodi za Danas da ovo nije „potpuna normalizacija“ i da ima još puno spornih tačaka. On očekuje da se dijalog nastavi u septembru, pod vođstvom komesara za proširenje EU Štefana Filea.