Stručnjaci i političari iz vladajuće koalicije i opozicije uglavnom se slažu da je promena Ustava neophodna, ali da ona nije nužan uslov za decentralizaciju.

Profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju kaže za Danas da se mogu uočiti najmanje tri momenta vezana za decentralizaciju.

– Prvi je taj da ona predstavlja funkcionalni model funkcionisanja države koji nije samo politički, već uključuje i evropske vrednosti i praksu da se problemi najpre rešavaju na lokalnom, a da se zatim prenose na viši nivo – objašnjava Lilić.

On dodaje da su u Srbiji stvari uglavnom postavljene obrnuto.

– Drugi momenat je kako da se to izvede, budući da ustavno rešenje tih pitanja ima veoma kompleksnu strukturu, tako da imamo asimetričan odnos pokrajina, gradova i opština pa su disproporcije velike – tvrdi Lilić.

Kada je reč o promeni Ustava, Lilić ističe da je on „donet preko noći“, da kao „najviši pravni akt jedne države nije dovoljno kvalitetan“ , da je potrebno promeniti ga i da je „bolje to uraditi odmah, što neće ići lako“, ali on dodaje i to da to nije nužan uslov za decentralizaciju.

– Decentralizacija je složen posao za koji je neophodno postići politički sporazum, a naši političari su skloniji tome da prave političke nagodbe – zaključuje Lilić.

Nebojša Ranđelović, poslanik LDP i profesor Pravnog fakulteta u Nišu kaže za Danas da je decentralizacija veoma značajno državno pitanje, jer od njega zavisi ravnomeran razvoj pojedinih krajeva jedne države.

– To kompleksno pitanje iziskuje promenu svega onoga što bi to moglo da uspori, odloži ili onemogući proces decentralizacije. Pod tim podrazumevam i promenu Ustava – ističe Ranđelović.

Prema njegovim rečima sadašnji ustav nema dovoljno kapaciteta da se na osnovu njega adekvatno sprovede „suštinska decentralizacija“ i dodaje da decentralizacija može da donese samo „boljitke, nikako opasnosti“.

Suzana Grubješić, poslanica G 17 plus, kaže za Danas da je „očigledno da je promena Ustava potrebna“.

– Regionalizacija je možda važnija od decentralizacije. Pored toga što na dnevnom redu nemamo zakon o javnoj svojini, postoji još čitav niz problema. Trenutno nema mehanizama za vertikalnu podelu vlasti, a lokalne samouprave su glomazne, opštine su prevelike, a ništa od toga nije u duhu trenutnih evropskih tokova – objašnjava Grubješić.

Aleksandar Martinović, poslanik SRS, smatra da se decentralizaciji regionalizacija može izvršiti u postojećim ustavnim okvirima tako što bi se dala veća ovlašćenja lokalnim samoupravama, a da više od toga vodi dezintegraciji države.

– Ako se insistira na tome da se Srbija podeli na regione koji bi imali administrativno-politički karakter i svoje budžete, onda to iziskuje promenu Ustava i SRS se tome izričito protivi – tvrdi Martinović.