Predlog zakona o tajnosti podataka je povučen iz skupštinske procedure. Skinut je s dnevnog reda 31. avgusta, kada je bilo planirano njegovo usvajanje i poslat je na doradu. On neminovno mora da se donese, ali ne u ovom obliku, jer bi kao takav uticao na rad Agencije za borbu protiv korupcije, s obzirom da na grub način pogađa naše nadležnosti.
Nadamo se da će se u radnoj grupi koja bude zadužena za njegove izmene naći i članovi Agencije. Podržali smo primedbe koje su izneli poverenik za informacije Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković. Nezavisno od njihovih stavova uradili smo našu analizu i poslali je Ministarstvu pravde, građanskim inicijativama i Centru za civilno-vojne odnose – kaže za Danas direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.
Prema rečima sagovornice Danasa , u Srbiji koja ima između 13.000 i 20.000 funkcionera, do sada nije postojala zakonska obaveza za vođenje registra o funkcionerima – uvedena je novim Zakonom o Agenciji.
– Funkcioneri su sada sva imenovana, postavljena i izabrana lica. To je veoma veliki broj ljudi, od predsednika Republike do člana školskog odbora. U taj spisak sada ulaze i tužioci i sudije. Imovinske karte su dužni da podnesu svi funkcioneri osim odbornika lokalnih skupština. Svoju imovinu za prethodnu godinu moraju da prijave Agenciji najkasnije do 31. januara tekuće godine. Agencija ima ovlašćenja da podatke iz izveštaja proverava, odnosno da se zbog provere obraća drugim organima kod kojih se nalaze podaci od interesa za proveru. Imamo pravo da podnesemo prekršajnu prijavu ukoliko je izveštaj poslat posle roka, a neprijavljivanje imovine, prvi put, postaje krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Ista kazna važi i za prijavljivanje lažnih podataka – ističe Markovićeva.
Ona dodaje da se na inicijativu Ministarstva pravde i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu radi na izmenama postojećeg Zakona o finansiranju političkih stranaka, zato što, prema njenim rečima, ovaj dokument u nekim segmentima nije dobar. Najveći izazov koji zakon treba da razreši je transparentnost finansijskih izveštaja stranaka – godišnjih i onih o finansiranju kampanja.
– Mnoge zemlje imaju taj problem, jer nijedna stranka u Evropi ne želi da obelodani baš sve, ali određena pravila moraju da se poštuju. Donošenjem Pravilnika o registru poklona, koji je u planu, preciziraće se i šta se smatra prigodnim poklonom koji neko može da zadrži, a šta će se smatrati poklonom koji mora da se prijavi Agenciji – ukazuje naša sagovornica.
Ona dodaje da će katalog poklona, kao i registar funkcionera, imovinske karte i finansijski izveštaji stranaka biti dostupni javnosti. U toku avgusta Agencija za borbu protiv korupcije izradila je Predlog budžeta za narednu godinu i predala ga u Ministarstvu finansija. Planom je predviđeno da Agencija ima 60 zaposlenih, devet članova odbora, direktora i zamenika.
– Budžet bi trebalo da iznosi 160 miliona dinara, od čega će 35 odsto ići na plate zaposlenih, ostalo je predviđeno za ispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije prema ratifikovanim konvencijama kao i za nabavku softvera za vođenje svih registara koje Agencija mora da vodi da bi se obezbedilo adekvatno i ažurno vođenje podataka, kako bi se oni zaštitili od uništenja i zloupotreba.
„Fantomske“ firme
– Prema evidenciji Privredne komore Srbije, kod nas postoje 24.000 „fantomskih“ firmi, koje imaju samo adresu i, eventualno, vlasnika. Šta stoji iza toga pitanje je za policiju i tužilaštvo, a za Agenciju je taj spisak bitan ukoliko se neka od tih firmi pojavi kao finansijer neke političke stranke – ukazuje Zorana Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
