Prvo da rešimo Kosovo, pa onda u EU

Mi želimo Srbiju u EU, jer čvrsto verujemo da joj je tu mesto, kao i celom Zapadnom Balkanu, i spremni smo da rešavamo sva pitanja koji stoje na tom putu – poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel juče u Beogradu, na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Merkelova je, nakon susreta „u četiri oka“ s Tadićem u Palati Srbija, istakla da je njena poseta Beogradu priznanje na hrabrosti koju su srpske vlasti pokazale na putu ka EU, kao što je puna saradnja s Haškim tribunalom. Sledeći cilj Srbije, navela je nemačka kancelarka, predstavlja dobijanje statusa kandidata, „što je povezano s dve stvari – s onim što je Beograd već uradio na tom putu i onim što treba da uradi, a tu je i odnos prema susednim zemljama“.

„Potreban je napredak u dijalogu s Prištinom po praktičnim pitanjima. Iako znam da se to ne može postići preko noći, koraci u tom pravcu su mogući. Važno je da otvoreno govorimo o svim temama. Mi verujemo da je Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan i vidimo budućnost Srbije u EU, a to može da se postigne rešavanjem problema koji postoje i ispunjavanjem kopenhaških kriterijuma“, istakla je Merkelova.

Na pitanje novinara kada bi Srbija mogla da postane članica EU, Angela Merkel je navela da to zavisi od „suštinskog napretka“, odnosno da se to može desiti ubrzo, ali i da se pretvori u dug proces, tako da je o rokovima nemoguće govoriti.

„Mi želimo da dijalog Beograda i Prištine da rezultate, jer ovo leto nije bilo sjajno. Naš cilj je da svi građani žive u mirnoj atmosferi. Važno je da vodimo razgovore i na tom putu nas ne smeju sputati izbori u Srbiji ili Nemačkoj“, ukazala je Merkelova, koja je istakla i da na Kosovu ne treba biti „jednostranih poteza“, već dijaloga, koji će dati rezultate.

Predsednik Tadić je istakao da Srbija želi da postane članica EU, što podrazumeva poštovanje evropskih vrednosti i principa. „Prethodnih godina smo intenzivno radili na ispunjavanju kriterijuma za ulazak u EU i verujem da ćemo ih do septembra dovršiti. Smatram važnim i to što smo okončali najteži deo saradnje s Hagom. To smo uradili zbog nas samih, ali i građana regiona“, ukazao je Tadić.

Što se tiče odnosa s Nemačkom, dodao je, ta zemlje je ključni partner Srbije u EU, ali i u ekonomskoj saradnji, „o čemu govori duga istorija nemačko-srpskih odnosa, bez obzira na oscilacije“. „Duboko verujemo u budućnost tih odnosa, jer smo uvek imali otvorene i iskrene razgovore. Rekao sam šta je prihvatljivo za Srbiju, a šta nije. Oni koji pripadaju demokratskim opcijama moraju da budu otvoreni jedni prema drugima, čak i kada se suočavamo s vrlo kompleksnim pitanjima“, naveo je Tadić.

Predsednik je rekao da se Srbija danas suočava sa kompleksnim pitanjima, među kojima je i Kosovo, te da Srbija nema iluziju da bi u EU mogla da unese nerešen konflikt, „ali mi imamo svoje principe rešavanja tih konflikata“. „Očekujemo da će Nemačka imati razumevanja za kompleksnost tog političkog procesa. Vodeći Srbiju i kreirajući njen razvoj, mi mislimo ne samo na srpski narod, već na sve narode koji žive u naše regionu. U tom kontekstu, regionalna saradnja je centralna tačka naše politike. EU nikada neće biti kompletirana ukoliko ne integriše i Zapadni Balkan. Želimo da sve zemlje u regionu postanu članice EU, ali istovremeno tražimo da isti principi budu za sve“, naglasio je Tadić.

On je naglasio da Srbija ostaje privržena pronalaženju mirnog rešenja za kosovsko pitanje, ali i da, vodeći evropsku politiku, čuva vlastite principe. „Ne treba postavljati veštačke rokove kada Srbija treba da postane članica EU i niko ne treba da traži od Beograda da započne dijalog s Prištinom, jer je to naša primarna politika. Mi želimo datum za početak pristupnih pregovora, jer bi to bio istorijski trenutak i to bi podstaklo i druge zemlje da krenu ka EU. Očekujemo od Evropske komisije pozitivno mišljenje, jer smo započeli reforme i pre nego što ćemo da dobijemo status kandidata… Politika koju vodim je politika pomirenja, ali Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Ultimativna politika – Kosovo ili EU – nije saglasna s evropskim vrednostima“, poručio je Tadić, ujedno istakavši da Srbija može biti pouzdan partner Nemačkoj.

Posle razgovora s predsednikom Tadićem, Merkelova je razgovarala i s premijerom Mirkom Cvetkovićem. Sastanku su prisustvovali zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik vlade Božidar Đelić, ministri spoljnih poslova i odbrane Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac, kao i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Kancelarki Merkel je ispred Palate Srbija na Novom Beogradu priređen svečani doček, uz počasnu gardu i intoniranje himni dve zemlje. Ona je u svoju prvu posetu Srbiji doputovala u ponedeljak uveče iz Zagreba, da bi se u srpskoj prestonici zadržala do juče popodne. O poseti je izveštavalo 185 akreditovanih domaćih i stranih novinara , a obezbeđivalo je oko 3.000 policajaca.

Pre svih s Ružicom Đinđić i stipendistima

Pre početka razgovora s državnim zvaničnicima, juče rano pre podne u hotelu Hajat, Angela Merkel se sastala s Ružicom Đinđić i stipendistima Fonda „Dr Zoran Đinđić“. Na pitanje kako je doživela činjenicu da se Merkelova u Beogradu prvo sastala s njom i stipendistima, Ružica Đinđić je odgovorila da je to počast za fondaciju i za njenog ubijenog supruga Zorana Đinđića, „koji je najzaslužniji za evropsku poruku i evropsku budućnost Srbije“. „Gospođa kancelarka to duboko poštuje“, navela je Ružica Đinđić. Kako je rekla, na sastanku, koji je trajao oko 40 minuta, Merkelova je „otvoreno i direktno“ razgovarala sa stipendistima o „prednostima evropske budućnosti bez granica“ i poručila im da oni tu budućnost zaslužuju.

Sa Cvetkovićem o ekonomiji

Premije Mirko Cvetković upoznao je nemačku kancelarku Angelu Merkel s reformskim zakonima donetim u okviru procesa pridruživanja EU, makroekonomskom situacijom u Srbiji, kao i s reformama koje je Vlada Srbije sprovela u cilju poboljšanja investicionog ambijenta, saopšteno je posle sastanka. „Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i jedan od najznačajnijih investitora. Nemačke kompanije već godinama uspešno posluju u Srbiji i one su najbolja preporuka budućim ulagačima“, rekao je premijer Cvetković. Kancelarka Merkel je istakla da je upoznata s pozitivnim iskustvima nemačkih investitora u Srbiji, kao i da postoje veliki potencijali za dalji razvoj saradnje pre svega u oblasti infrastrukture i energetike, posebno obnovljivih izvora energije. Na sastanku je istaknuto da će Nemačka preko svoje Razvojne banke KFW nastaviti da podržava formiranje Razvojne banke Srbije, saopšteno je iz Cvetkovićevog kabineta.

Diplomatski apartman i lagani ručak

Nemačka kancelarka je noć između ponedeljka i utorka provela u diplomatskom apartmanu hotela Hajat, a razlog zbog koga nije dobila predsednički apartman je renoviranje. Diplomatski apartman je smešten na osmom spratu u Ridžensi klubu, a sastoji se iz komfornog dnevnog boravka, radnog prostora, sale za sastanke, spavaće sobe i luksuznog kupatila.

Na ručku s predsednikom Tadićem u zgradi Predsedništva, nemačka kancelarka je s menija mogla da bira između rolnica od tikvica, rikote i pinjola, fileta crvenih paprika sa sirom i pršutom i filetom tuna s kremom od crvenog luka i vina. Ponuđeni su joj još sos od avokada, čeri paradajz sa rukolom i pinjolama, mus od malina sa prelivom od bele čokolade, a od pića na meniju su bili belo vino šardone 2010. vinarije Kovačević i crno vino aurelius 2009. iz iste vinarije.