Jedan metak pogodio je Zorana Đinđića u grudi, pravo u srce, i skoro trenutno ga usmrtio. Uz jeku rotacionih svetala odvezen je u bolnicu, u nesvesnom stanju, gde je posle oko jednog čas konstatovana smrt. Drugi metak pogodio je u stomak njegovog telohranitelja Milana Veruovića. Obarač je povukao Zvezdan Jovanović, snajperista državne Jedinice za specijalne operacije.

Teroristički akt su organizovali zločinački Zemunski klan i pripadnici JSO, uz pomagače iz raznih struktura državne bezbednosti. Za proteklih deset godina skoro svi su ili pobijeni ili u zatvoru. Ipak, ono što je zločince okupilo, što ih je politički motivisalo, inspirisalo, takozvana politička pozadina ubistva Zorana Đinđića, nije do kraja rasvetljeno.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Doprineo je izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD i Nemačkom, nakon godina izolacije i ratova. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, za njeno vreme sudu Ujedinjenih nacija izručeno je nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

U obraćanju poslanicima Narodne skupštine Srbije, u januaru 2001, po izboru članova njegovog kabineta, Zoran Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje“ države.

Na primedbe da nije patriota odgovarao je onako kako mnogi tek sada govore: „Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote“.

Zoran Đinđić je jedan od osnivača DS, u kojoj je prvo bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik. Nakon njegovog ubistva jedno vreme ga je menjao Zoran Živković, potom je za predsednika izabran Boris Tadić, i na tom mestu ostao punih osam godina, a od novembra 2012. lidera DS je Dragan Đilas.

Zoran Đinđić je bio prvi, posle 1945, nekomunistički gradonačelnik Beograda. Za prvog čoveka prestonice izabran je februara 1997, ali je posle sedam meseci smenjen, i to na zahtev koalicionog partnera SPO. Bio je jedan od dugogodišnjih vođa srpske demokratske opozicije i prvi operativac koalicije DOS, koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.

U prvom saopštenju posle Đinđićevog ubistva, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz Zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta JSO Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe „zemunaca“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Nekoliko sati nakon ubistva proglašeni su vanredno stanje u zemlji i početak policijske akcije Sablja, što je trajalo do 22. aprila. Veliki broj umešanih u taj zločin, ali i u još mnoge druge, poput ubistva Ivana Stambolića, uhapšen je u Sablji.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u ubistvu premijera, a prvi na listi, Milorad Ulemek, predao se vlastima u maju 2004, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera. Suđenje optuženima počelo je 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu – Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala. Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Pravnosnažne presude proglasio je Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.

Među osuđenima su Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović, Sretko Kalinić, Miloš Simović, Milan Jurišić, Branislav Bezarević, Saša Pejaković, Željko Tojaga i Dušan Krsmanović.

Zoran Đinđić je sahranjen 15. marta 2003. u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, a u pogrebnoj povorci na ulicama glavnog grada bilo je više stotina hiljada građana.

Političko ubistvo

Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija. Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.

Poruka bivšima

„Prepustite nama našu šansu, da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova sve sami porazi“, rekao je Zoran Đinđić obraćajući se poslanicima SPS i SRS u Skupštini Srbije januara 2001. godine.