Evropska komisija je dala preporuku da Srbija u decembru dobije status kandidata, ali ne i datum početka pregovora. Šta mislite o toj odluci EK?

– Po mom mišljenju, preporuka Komisije je veoma pozitivna po Srbiju, ali i fer. Potrebno je naglasiti da je Srbija napravila napredak u donošenju i sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, kao i reformi u pravosuđu. Takođe, pitanje saradnje s Haškim tribunalom je zaključeno, a EK je zadovoljna i napretkom koji su vlasti u Beogradu postigle u ispunjavanju uslova iz SSP. Što se Komisije tiče, Srbija je evropska država koja napreduje ka članstvu u EU. Naravno, glavno pitanje sada je da li Srbija želi da postane članica Unije…?

Jedini uslov je da Beograd napravi progres u odnosima s Prištinom. Da li je to moguće?

– Ohrabrujući aspekt, kada je reč o Kosovu, jeste taj što se u mišljenju EK ne traži od Srbije da prizna kosovsku nezavisnost. Naprotiv, izveštaj ukazuje na to da vlasti u Beogradu moraju da se ponovo angažuju u dijalogu s Prištinom i naprave korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom. Ove preporuke daju veliki prostor Srbiji za manevrisanje – važno je da se dijalog nastavi i da se napravi napredak na administrativnim prelazima na severu Kosova. Od suštinskog značaja je da se Srbija vidi kako deluje „u dobroj veri“ u ovoj situaciji. Mislim da je veoma važno da se mišljenje EK i njene preporuke u vezi s Kosovom vide kao prilika i mogućnosti za Srbiju.

Prema vašem mišljenju, da li će Evropski savet u decembru dati „zeleno svetlo“ kandidaturi?

– Verujem da će Savet EU veoma ozbiljno shvatiti pozitivno mišljenje EK jer ga, u celosti, i ne može ignorisati. Potencijalni problem je taj što pojedine zemlje članice, poput Nemačke, žele da postave strože uslove za „zeleno svetlo“ kandidaturi, a pogotovo za datum početka pregovora. Ti uslovi su u vezi s kosovskim pitanjem i mogli bi da postanu još suroviji po Srbiju, i pored preporuke Komisije. Vlasti u Beogradu možda ne bi želele da prihvate te uslove u kratkom roku. Ustupci koji će biti zatraženi od Beograda možda će biti prevelik korak za srpsku vladu i narod. Međutim, Srbija sada ima priliku da bude proaktivna, iskoristi „prozor“ do decembra i predloži svoje rešenje za pitanje Kosova. Na primer, tu može da uključi detaljan i realan plan, koji je moguće implementirati, kao što je neki oblik pojačane autonomije za sever Kosova i specijalni status za verske objekte. Srbija bi tako mogla da u kratkom roku normalizuje odnose s Kosovom, ali bez priznavanja nezavisnosti. Realan plan, koji bi mogao da se sprovede u praksi, Beogradu bi mogao da donese poene među skepticima unutar EU i da bude viđen kao pozitivan korak ka fer rešenju. Da li će se to i desiti, ne zavisi samo od Evropskog saveta, već i od Srbije. Ako bi ovako nešto srpske vlasti uradile, verujem da bi, osim statusa kandidata, Srbija u decembru mogla da dobije i datum početka pregovora. Ovo je „zlatna prilika“, koju Beograd ne sme propustiti.