Istraživanje pokazuje da je faza formulacije politika najmanje razvijena od svih faza ciklusa politike u Srbiji, što stvara negativne posledice i po ostale faze ciklusa. Kako ističu autorke studije Milena Lazarević, Sena Marić i Amanda Orza iz CEP-a, istovremeno postoji preteran naglasak na fazu izrade nacrta zakona bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja.

„Razni prateći dokumenti – obrazloženje, polazne osnove, analiza efekata datuma i slično – isključivo su povezani sa nacrtima zakona i drugih propisa koji se stavljaju na dnevni red Vlade, ali sama analiza politike nije detaljnije uređena. Predlozi politike dolaze do Vlade u fazi kada nije moguća intervencija u pravac politike… Iako su mnogi elementi neophodni za verodostojan i činjenično zasnovan proces kreiranja politika prisutni u okviru više relevantnih dokumenata koji uspostavljaju pravni okvir u ovoj oblasti, oni nisu povezani u koherentni sistem i nedostaju im dodatni elementi uz pomoć kojih bi faza formulacije politika dobila suštinu“, jedan je od ključnih zaključaka istraživanja.

Studija pokazuje da Srbija u nastojanju da „govori jednim glasom“ na složenoj sceni kreiranja politika EU i ostvari maksimalne koristi od članstva, može mnogo da nauči iz praksi kreiranja i koordinacije politika Velike Britanije, Francuske, Poljske i Letonije, država koje su postale uspešne članice Unije. Temeljnom analizom sistema koji postoje u navedenim zemljama, konstatovano je da reforme sistema kreiranja politika treba sprovesti što ranije u procesu pristupanja EU.

„Sticanje iskustva i razvoj veština potrebnih za činjenično kreiranje politika iziskuju vreme, a država treba što spremnija da uđe u sistem kreiranja politika u EU i pregovore između država članica. Kreiranje temeljno analiziranih, dobro koordiniranih, široko konsultovanih i snažno argumentovanih pregovaračkih pozicija treba da bude prioritet u pregovaračkom procesu, budući da takve pozicije značajno povećavaju učinak države u pregovorima za članstvo, kao i kasnije u pregovorima u Savetu EU“, ukazuje se u studiji.

Srpskoj administraciji se, takođe, savetuje da maksimizuje svoje prisustvo u Briselu kroz direktne sastanke sa službenicima EU i država članica. U tom kontekstu ističe se da „česti sastanci i pripreme za njih povećavaju svest o potrebi nastupanja sa činjenicama i dobro usklađenim argumentima i pozicijama i podižu nivo informisanosti i profesionalnosti službenika, što Srbiji povećava kredibilitet kod njenih evropskih sagovornika, a posredno i šanse da se uspešno ispregovaraju povoljniji uslovi pristupanja Uniji“.

„Snalaženje u lavirintu“

Rezultati istraživanja CEP pokazuju da je u procesu koji vodi do članstva u EU preuzimanje obaveza koje su predviđene ugovorom izazovno pa može da predstavlja veliku prepreku za državu kandidata koja ima slabe administrativne kapacitete. „Kako bi država postala članica EU, ona ne mora samo da zatvori sva pregovaračka poglavlja već, takođe, da pokaže spremnost da se asimilira u lavirintu sistema donošenja odluka na nivou EU, kao i u pretrpanoj areni javnih politika EU“, poručuje se u studiji.