Predsednik udruženja Pravnici za demokratiju Stevan Lilićobjašnjava za Danas da se u Ustavu Srbije navodi da predmet izjašnjavanja ne mogu biti obaveze proistekle iz međunarodnih ugovora. Kako dodaje, iako se briselski sporazum ne naziva međunarodnim, on ima sve karakteristike takvog, tako da ishod referenduma ne bi uticao na njegovu primenu.

„I prvi vicepremijer Aleksandar Vučićje rekao da ako građani budu protiv može da padne Vlada, ali da obaveze ostaju. Ono što je prihvaćeno mora se poštovati, prema međunarodnom pravu, tako da bi ishod referenduma bio neobavezujući“, napominje Lilić.

Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da je teško predvideti da li će do referenduma doći. „Ako bi kriterijum bio sigurnost u pogledu većine političkih aktera oko tog pitanja, onda to ne bi mogao da bude argument. Za ovaj sporazum su partije vladajuće većine, ali i LDP i DS. Ovo je pitanje koje se tretira kao nepolitičko i nepartijsko, što nije često u Srbiji“, objašnjava Goati.

Upitan koliko je važno uzeti u obzir to što politički lideri Srba sa severa KiM sporazum ne prihvataju, Goati odgovara da o tome političari moraju da razmisle. „Ako Srbi sa severa ostanu uporni, možda postoji potreba da se čuje glas naroda. Mora se reći da bi referendum koštao kao i izbori, oko 7,5 miliona evra, a ishod bi bio izvestan s obzirom na stavove većine stranaka“, navodi Goati.

Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, za Danas kaže da bi referendum zaoštrio situaciju i zakočio sve druge teme. „Došlo bi do zastoja u reformama, napretku ka EU, dobijanju kredita. Sve bi čekalo da se to završi, a Srbija možda ne bi dobila datum početka pregovora s EU“, upozorava Todorić.

Prema njegovom mišljenju, politički razlog koji može da prevagne prilikom raspisivanja referenduma jeste taj da se sve stranke jasno izjasne o Sporazumu – ili da ili ne. „DS i LDP bi verovatno bili za Sporazum, čime bi se iskazalo državno jedinstvo, što bi bila kompenzacija za izbore“, navodi Todorić. On predlaže i da se, ako ishod bude prihvatanje briselskog sporazuma, Srbima s KiM ponudi da ostanu na Kosovu ili da se presele u Srbiju.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Bogoljub Milosavljevićkaže za Danas da je teško proceniti da li bi izlaznost mogla da dostigne više od neophodnih 50 odsto, ali da će ipak biti teško. On dodaje da je zbog toga moguće i da se građani izjašnjavaju dva dana. „Najrealnije bi bilo da se referendum raspiše za 30 dana, kako bi se biračko telo bolje informisalo“, napominje Milosavljević.

Programski direktor CeSID Marko Blagojević, s druge strane, ocenjuje za Danas da je moguće organizovati referendum za 15 dana, kako je najavio Vučić, ali da je veći problem pitanje „da li je Srbiji to uopšte neophodno“. Ukoliko se referendum raspiše, što ne odbacuje kao mogućnost, on očekuje da će izlaznost biti veća od 50 odsto i da će biti dovoljan jedan dan, jer je „tema dovoljno aktuelna da motiviše građane“.

„Ne žuriti sa referendumom“

Predsednici opština sa severa Kosova rekli su juče da eventualni referendum o prihvatanju sporazuma s Prištinom ne treba organizovati „na brzinu niti u uslovima sadašnje medijske blokade“. Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristićsmatra da je neprihvatljivo da se referendum održi za 15 dana, što je najavio Aleksandar Vučić, kao i da se mora ozbiljno pristupiti formulisanju pitanja.

Šta kaže zakon?

* Referendum raspisuje Skupština Srbije, na predlog najmanje 50 poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 birača.

* Od dana raspisivanja do sprovođenja ne može proteći manje od 15 ni više od 90 dana.

* Pitanje mora biti jasno, tako da se na njega može odgovoriti sa „za“ ili „protiv“, odnosno „da“ ili „ne“.

* Referendum je punovažan ako je glasala većina biračkog tela.