Rizici razgraničenja na Kosovu 1Skupština Kosova Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ (arhiva)

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative je ocenila da istraživanje pokazuje da bi razgraničenje moglo da uzrokuje veće institucionalne, ali i vaninstitucionalne pritiske na Srbe na Kosovu.

U izveštaju „Kosovski Srbi u kontekstu razgraničenja“ se navodi i da bi u slučaju takvog rešenja postojala veća verovatnoća da usledi tihi egzodus Srba usled nedostatka perpsektive i osećaja napuštenosti. Kao poseban udarac za srpsku zajednicu, autori izveštaja navode mogućnost ukidanja zakonodavstva od vitalnog interesa za manjinske zajednice na Kosovu. Milan Krstić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative ocenio je na konferenciji u Beogradu da ideja razgraničenja nije dovoljno objašnjena, ali je konstatovao da bi takvo rešenje stvorilo novu situaciju i rizike.

„Prvi rizik bi bio derogacija postojećeg zakonodavnog okvira na Kosovu koji se, ionako, ne sprovodi najbolje“, smatra Krstić i navodi da se može pretpostaviti da bi razgraničenje vodilo usitnjavanju srpske zajednice na Kosovu u slučaju da severna Mitrovica ostane u sastavu Srbije. Krstić je napomenuo da su i predstavnici Srpske pravoslavne crkve koji žive i rade južno od Ibra, poput episkopa raškog Teodosija i igumana Save Janjića, upozoravali na posledice u slučaju razgraničenja.

Drugi izazov bi bio u tome što bi nakon razgraničenja i mogućeg članstva Kosova u UNESCO, srpska kulturna baština na Kosovu mogla da bude predstavljena kao kosovska, predočio je Krstić. Igor Novaković iz Saveta za inkluzivno upravljanje je rekao da budući odnosi Srbije i Kosova moraju da budu određeni kroz sveobuhvatni sporazum. Taj sveobuhvatni dokument bi morao da precizno uredi i status kosovskih Srba, ocenio je Novaković i zaključio da je važno sprovesti normalizaciju odnosa između dva društva, smanjenje tenzija i slobodno kretanje ljudi.