Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel ocenio je juče da je Kosovu potreban proces pomirenja.
– Na Kosovu je u interesu svih etničkih i verskih zajednica potreban proces pomirenja – rekao je Rupel, otvarajući u dvorcu Jable kod Ljubljane međunarodnu konferenciju „Međuetnički i međureligijski odnosi na Kosovu: gradnja mostova razumevanja i saradnje“ u organizaciji Centar. Rupel je podsetio da se konferencija odvija u vreme kada je proces određivanja budućeg statusa Kosova ušao u ključnu i istovremeno najtežu fazu.
– U središtu predloga specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija upravo je zaštita etničkih zajednica, a najduži aneks predloga je onaj o zaštiti verskog nasleđa – rekao je slovenački ministar.
On je naglasio da „konflikt na Kosovu, kao ni u BIH, praktično nije bio verski, već pre svega etnički i politički“.
– Obe etničke zajednice na Kosovu, a pre svega najveća, moraće da budu odgovorne i počnu proces pomirenja – rekao je Rupel.
On je dodao da ljudi na tom području moraju da nauče da poštuju verske razlike, pri čemu pozitivnu ulogu moraju da odigraju i verske vođe. Da religije moraju odigrati ključnu ulogu u procesu pomirenja smatra i nadbiskup Hočevar koji je upozorio na značaj „integralnog dijaloga“, ne samo na Kosovu, već i drugde. On je izrazio razumevanje za „pravoslavnu braću“ čiji su brojni spomenici uništeni, zbog čega su uzdržani prema učestvovanju u integralnom dijalogu za šta ih, kako je rekao, „treba privući“.
– Balkan mora postati pionir dijaloga – rekao je beogradski nadbiskup.
Neprimećena nije ostala činjenica da, uprkos pozivu, u radu konferencije ne učestvuje predstavnik Srpske pravoslavne crkve. Muftija Islamske zajednice u Sloveniji Nedžad Grabus je u rekao da „islam i demokratija nisu u neskladu“ i da bi muslimani „morali da postanu univerzalna zajednica u Evropi“. Grabus je takođe upozorio na važnost religije pri uspostavljanju dijaloga. Profesor univerziteta u Kentakiju Bendžamin Barber upozorio je na postojanje „etničkog i verskog“ i „građanskog“ identiteta. Građanski identitet, prema njemu, nije izgrađen na prošlosti, već na budućnosti, „na poslu koji obavljamo zajednički“, a takav „građanski prostor stvara mogućnost za pluralizam“, naglasio je Barber.
Konferencija na kojoj učestvuju vođe etničkih i verskih zajednica, članovi kosovske prelazne vlade, slovenačke i drugih vlada, članovi diplomatskog kora, kao i međunarodni i slovenački stručnjaci, posle uvodnih izlaganja nastavila je rad panel diskusijama.