Rusija pojačava prisustvo u Srbiji

Prvi segment se odnosi na proširenje ekonomske saradnje, što je naročito važno za Srbiju, a za šta trenutno postoji i veliki interes Rusije, imajući u vidu njen trgovinski rat sa Evropskom unijom. Drugi aspekt podrazumeva jačanje ruskog centra u Nišu, što je Rusima izuzetno važno, dok se treći odnosi na potpisivanje energetskih ugovora, što nam pokazuje da Rusija i pored svih problema sa kojima se suočava ne odustaje od izgradnje gasovoda Južni tok. Najzad, politički deo posete nam pokazuje da Rusija želi da bude prisutna na Balkanu, navodi u razgovoru za Danas Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative.

Proroković ističe da činjenica da je za analitičare najznačajniji politički aspekt Putinovog jučerašnjeg dolaska pokazuje da je stabilnost jugoistoka Rusije u direktnoj vezi sa Balkanom, zbog čega Rusija ima ambiciju da na ovom prostoru bude još prisutnija u budućnosti.

Da li je moguće unapređenje ekonomskih veza Srbije i Rusije o kojima govorite, imajući u vidu poruke EU Srbiji da ne pokušava da iskoristi situaciju nastalu nakon što je Moskva uvela kontramere Uniji?

– Kineski časopisi poslednjih meseci neretko pišu o tome kako je Evropska unija pucala sebi u nogu. Nikakve koristi EU nema od ovog trgovinskog rata sa Rusijom. Naprotiv. Ni Rusija nema nikakve koristi od toga, ali EU je sama birala svoj put i mogla je ovo mnogo drugačije da uradi. Ja ne vidim zbog čega bi Srbija trpela bilo kakvu štetu kada ne mora da je trpi. Nama niko neće kompenzovati gubitke koje možemo da pretrpimo na evropskom ruskom tržištu. Srbija je mala. Nama nije potrebno mnogo. Sa tim našim kapacitetima u, recimo, poljoprivrednom sektoru, mi nismo u stanju da opskrbimo ni tržište Moskve, a da ne govorimo o celoj Rusiji kao potencijalnom tržištu. Dakle, radi se o malim količinama, o ograničenom trgovinskom i ekonomskom kapacitetu Srbije. Ne vidim zašto bi unapređenje ekonomskih veza Srbije i Rusije smetalo Evropskoj uniji osim ako se ne radi o nekakvom kapricu ili njihovom političkom pritisku isterivanja Srbije na čistinu. Ali, mislim da neupređenje tih veza dugoročno šteti i samoj EU i Srbiji.

Kako će prema vašem mišljenju Zapad gledati na posetu Vladimira Putina Beogradu, kao i na njegove jučerašnje izjave?

– Oni su se već opredelili. Ne postoji zapadna zemlja koja je blagonaklono gledala na njegov dolazak i pritisci da Srbija odustane ili da se ova poseta realizuje u drugačijem formatu bili su očigledni. Mislim da i incident na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije ima veze sa tim, budući da je mnogo spoljnih faktora umešano u sve ovo i da se i to može shvatiti kao još jedna poruka Beogradu. Oni na Zapadu to gledaju na svoj način, ali ne treba da zaboravimo da je Srbija tu gde jeste, mi svoj geografski položaj, niti status ne možemo da menjamo. U narednih pet, a najverovatnije ni u narednih deset godina nema nikakvih prijema u Evropsku uniju, pa moramo koristiti sve što nam je na raspolaganju da osmislimo sopstveni razvojni model i da učinimo život ovde što je moguće podnošljivijim.

Rusi i Ukrajinci dele iste vrednosti

Kako tumačite prisustvo i predstavnika ukrajinske ambasade na vojnoj paradi u Beogradu? Ta ambasada je za Danas rekla da se takav događaj ne propušta.

– Veliki broj Ukrajinaca ili Rusa iz Ukrajine je učestvovao u Drugom svetskom ratu. Takođe, smatram da dugoročno gledano Ukrajina i nema neki preterani izbor. Naime, njena ekonomija je potpuno vezana za Rusiju. Kulturološki, civilizacijski, oni su veoma bliski Rusima. To što je uspelo da se pokvari u prethodnih deset godina i što je izvestan broj političara uspeo da pokvari može da se ispravi u nekom narednom periodu. Rusija i Ukrajina dele iste vrednosti i nije ovaj rat izazvan zbog sukobljenosti interesa Rusije i Ukrajine, već zbog sukobljenosti interesa Rusije i nekih država.