Samardžić: Logika Zagreba je da Beograd ne talasa 1Zoran Milanović i Aleksandar Vučić Foto: EPA/OLIVIER HOSLET

Hoće li Hrvatska blokirati ulazak Srbije u Evropsku uniju, pitanje je koje je nametnuto nakon najnovijih oštrih prozivki hrvatskog predsednika Zorana Milanovića na račun Srbije i srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Iako sagovornici Danasa smatraju da je Milanovićeva izjava namenjena isključivo za unutrašnju upotrebu, ne isključuju mogućnost da se hrvatske pretnje uslovljavanjem Srbije na putu EU i ostvare.

Te mogućnosti su tim pre veće, kako tvrde, jer francuski metod proširenja daje članicama EU veće mogućnosti kontrole, uslovljavanja, pa i blokiranja potencijalnih članica EU. Onog trenutka kada su dvostrani sporovi uneti u politiku proširenja EU dato je pravo gotovo svakoj zemlji da blokira nekog drugog, ocenjuju sagovornici Danasa.

„Mi smo član EU, oni nisu. I ako žele da uđu, moramo da razgovaramo. Nama nije padalo na pamet da se tako bezobrazno i drsko ophodimo s državama, sa Slovenijom, koja je manja od Hrvatske, ali je bila član EU. Hrvatska ne želi da taj položaj koristi za ucenjivanje, ali imam utisak da na drugoj strani uopšte ne postoji stvarna ambicija da Srbija za 15 godina uđe u EU. To je možda zato što bi svi koji sad vladaju Srbijom morali da traže domovinu negde drugde“, poručio je ovih dana hrvatski predsednik, reagujući na izjavu Vučića da je Hrvatska mogla da odbije KFOR, te da je takva odluka donesena da bi se „dodatno ponizila Srbija“.

Milanović je imao poruku i za Vučića da je on gospodar jedne neuspešne države koja ne zna šta bi sa sobom, koja ne zna da li bi u EU. „Ne bi, jer oni sve rade da ne uđu u EU, a kao pregovaraju. To je naprosto zaluđivanje. Jedna vrsta stoun volinga (odbijanje komunikacije i saradnje, prim. urednika)“, rekao je Milanović.

Šta je put?

Nekih posebnih zvaničnih reakcija iz Srbije na ovu prozivku hrvatskog predsednika, koja je izazvala buru na društvenim mrežama, nije bilo osim što je potpredsednica srpske vlade Zorana Mihajlović poručila da Hrvatska, ako želi da vidi Srbiju i ostale zemlje regiona kao deo EU, trebalo da zna da je put do tog cilja u jačanju poverenja i saradnje, a ne u napadima na srpskog predsednika i iskazivanju nepoštovanja prema Srbiji.

Ovo nije prvi put da hrvatski predsednik poteže usporavanje ulaska Srbije u EU. Sredinom aprila, nakon razgovora sa hrvatskim braniteljima, on je kategorički poručio da uslov za članstvo Srbije u EU mora biti rešavanje pitanja nestalih hrvatskih vojnika i civila u ratu od 1991. do 1995.

Na pitanje koliko naši susedi mogu da utiču na brzinu kojom će se Srbija kretati ka EU, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za Danas da dvostrani sporovi ne bi trebalo da opterećuju proces proširenja. Navodi da se to do sada nekoliko puta potvrdilo u praksi, poslednji put u slučaju bugarske blokade prema Severnoj Makedoniji.

„Da bi se izbeglo blokiranje kandidata za članstvo od strane članica, potrebno je promeniti način glasanja i preći na kvalifikovanu većinu. Pretnje ili nagoveštaji da bi Hrvatska mogla da blokira Srbiju ni najmanje ne doprinose poboljšanju bilateralnih odnosa i rešavanju otvorenih pitanja. Milanovićeva izjava je, kao i do sada, više za unutrašnju upotrebu i dokazivanje sopstvenom biračkom telu“, navodi Grubješić.

Neozbiljnost elita

Aleksandra Jerkov iz Regionalne akademije za razvoj demokratije primećuje da generalno političke elite u regionu pokazuju ogromnu dozu neozbiljnosti, neodgovornosti i bahatosti u komunikaciji jednih sa drugima, a cenu tog njihovog nadmudrivanja, isterivanja inata i merenja ega, kao i uvek plaćaju građani.

Prema njenim rečima njihovom održavanju na vlasti ili dolasku na vlast služe i različiti non-pejperi, prekrajanja granica, nerešeni problemi, tinjajući konflikti i stalne čarke i razmirice.

„Realnost, međutim, pokazuje nešto sasvim drugo. Ona pokazuje da su naše zemlje male, nerazvijene, siromašne i neuređene zajednice u kojima ljudi ne žele da žive i mladi masovno iz njih odlaze, u kojima nema vladavine prava i zakona i u kojima građani ne mogu mirno i dostojanstveno da žive. Sve dok političkim liderima bude bilo važnije kolike su nam države, a ne kakve su nam države, taj problem se neće rešiti. Očigledno, svima su sledeći izbori važniji od života na ovim prostorima“, napominje Jerkov.

Na pitanje može li novom metodologijom proširenja Srbija da izbegne uslovljavanje Hrvatske, ona odgovara da je ta metodologija velika nepoznanica, kako našim vlastima, tako i, velikim delom, administraciji u Briselu.

„Naše vlasti su je dočekale nespremne, svesne da ono što će od sada biti najvažnije u procesu – vladavina prava, demokratija, sloboda medija, nezavisne institucije – za Srbiju jeste najveći problem. Blokiranje se može izbeći dogovorom, saradnjom i odgovornim ponašanjem. Pre svega među nama i zemljama regiona, jer treba konačno da shvatimo da EU niti treba, niti može da rešava naše probleme koje očigledno sami ne želimo da rešimo“, smatra Jerkov.

Upozorenje i uslovljavanje

Slobodan Samardžić, profesor na Fakultetu političkih nauka, primećuje da takozvana francuska metodologija proširenja još nije formalizovana u Evropskoj uniji.

Samardžić: Logika Zagreba je da Beograd ne talasa 2
Foto: Medija centar

Samardžić napominje da ta metodologija klastera daje neku vrstu pojednostavljenja postupka priključenja EU, ali da kada je u pitanju kontrola izvršavanja, odnosno ispunjavanja uslova, ona daje državama članicama EU velike mogućnosti, veće nego što je to bio slučaj sa otvaranjem poglavlja.

„I to je najslabija tačka te metodologije. Hrvatska to zna i oni očigledno nisu mogli da izdrže da prvi ne upozore Srbiju na moguća uslovljavanja. Ako je državama data mogućnost da kontrolišu i ako 27 država članica stavi bar po jednu primedbu, to je 27 primedbi, a neke će imati i deset, primera radi Hrvatska i Rumunija. To će biti nekakvo regionalno potkusurivanje na toj temi. Tako da je to jedna slaba tačka toga i slaba tačka Srbije na putu ka EU. Hrvati su tom Milanovićevom izjavom upozorili Srbiju da mora u tim međusobnim relacijama da bude mlađi partner, da traži podršku Hrvatske, ili bar da ćuti u pogledu nekih hrvatskih pretenzija. Logika Hrvatske je da Srbija ne talasa, već da bude skrušena i da ćuti“, ocenjuje profesor Samardžić.

Sagovornik Danasa primećuje i da prozivke iz Hrvatske na račun Srbije dolaze na svakih nekoliko meseci, jer Hrvatska ima nekakvu percepciju da Srbija nije dovoljno platila za ono što oni misle da je uradila tokom 90-ih.

„I tu se primećuje višak emocije i višak potrebe za nekim revanšizmom. Ti dobrosusedski odnosi i saradnja odvijaju se po nekakvom stalnom planu, poštuje se prividno zahtev Evrope da se osnažuju dobri odnosi na Balkanu i toga ima manifestno, ali mali neki povod je dovoljan da se tenzije podignu i da se s druge strane odgovori. Tako se stvara utisak nekog teškog animoziteta i to nije samo utisak, to je i realno stanje stvari. Dok se to ne smiri, proći će mnogo vremena“, kaže Samardžić.

Svađa i kohabitacija

Slobodan Samardžić ukazuje i da razloge oštrih izjava treba tražiti u činjenici da u Hrvatskoj vlada kohabitacija i da postoje česte razmirice na relaciji predsednik – premijer. Plenković i Milanović se, ističe sagovornik Danasa, svađaju oko unutrašnjih odnosa, a onda kada zatreba za neku vrstu podizanja popularnosti među stanovništvom, neko od njih, sasvim svejedno ko, kaže nešto o Srbiji što bi u Hrvatskoj izazvalo dobru reakciju. „To je politička manipulacija na rovito stanje stvari“, Samardžić.

EU: Uskoro konferencija za Srbiju i Crnu Goru

Savet Evropske unije složio se sa primenom revidirane metodologije proširenja u pregovorima o pristupanju Crne Gore i Srbije Evropskoj uniji, pošto su obe zemlje rekle da prihvataju novu metodologiju, saopštio je juče Savet, prenosi Beta. Metodologija će biti predstavljena obema zemljama kandidatima, unutar postojećih pregovaračkih okvira, na narednom sastanku Međuvladine konferencije Srbije, odnosno Crne Gore, na ministarskom nivou.

Nova metodologija za vođenje pregovora usvojena je u februaru 2020. u Evropskoj komisiji, a Evropski savet je odobrio u martu 2020. Pregovori sa Crnom Gorom počeli su u junu 2012, a sa Srbijom u januaru 2014.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Samardžić: Logika Zagreba je da Beograd ne talasa”

  1. Stonewalling – je jedna rec i mislim da je korektno da se tako pise (prvo u originalu ) pa objasjenje na srpskom/maternjem jeziku. Ovako zaludjujete citaoce nepotrebno zaista.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.