U poslednjih nekoliko dana u medijima se širi panika da će EU opet uvesti vize za građane Srbije. Mogu se pronaći naslovi kao „Vize od 9. januara?“ i „Ozbiljna mogućnost vraćanja viza“. Međutim, trenutno nema potrebe za panikom. Iako EU od danas (9. januara) stvarno ima pravnu mogućnost da suspenduje bezvizni režim sa Srbijom, to se nikako ne bi moglo desiti preko noći. Suspenzija bi bila komplikovan proces koji bi potrajao nekoliko meseci. Kao drugo, verovatnoća da se taj mehanizam pokrene je za sada mala.
Da bi se bezvizni režim suspendovao, mora da se jedna ili nekoliko država članica EU suoči sa „znatnim i naglim porastom“ broja srpskih tražilaca azila, što znači porast broja aplikacija za dobijanje azila za 50 ili više procenata u šestomesečnom periodu u odnosu na isti period od prethodne godine. Pre nego što bi pogođena država članica mogla zatražiti od Komisije da suspenduje bezvizni režim (što bi se odnosilo na celu Šengensku zonu), ona bi prvo morala da pokuša da reši situaciju sama.
Komisija je obavezna da u naredna tri meseca uradi sledeće: 1) ispita da li je naveden porast broja tražioca azila zaista prisutan; 2) utvrdi koliko zemalja članica se susreće sa sličnom situacijom; 3) ispita sveukupni uticaj na migratornu situaciju i unutrašnju bezbednost u EU i 4) razmotri izveštaje specijalnih agencija EU, poput one za kontrolu spoljašnjih granica i Evropske policijske kancelarije.
Jedino ako Komisija na osnovu tih istraživanja i mera, kao i razmatranja mogućih političkih posledica ponovnog uvođenja viznog režima, veruje da je akcija potrebna, ona može da predloži izvršni akt za suspenziju bezviznog režima u trajanju od šest meseci. Dok Evropski parlament ne igra ulogu u donošenju tog akta, države članice moraju se složiti oko njega kvalifikovanom većinom od 74 odsto glasova u posebnom odboru.
Pre isteka tih šest meseci, Komisija mora izdati izveštaj i predložiti da se bezvizni režim opet vrati na snagu ili da se treća država za stalno vrati na crnu listu.
Ali to nije sve: izvršni akt koji ukida bezvizni režim ne može odmah stupiti na snagu jer konzulati zemalja članica EU/Šengena u Srbiji moraju povećati broj zaposlenih. Sveukupno bi bilo potrebno otprilike pola godine od dana zahteva zemlje članice EU Komisiji da se opet uvedu vize.
U kojim zemljama se beleži potreban porast broja tražilaca azila? Ukoliko se npr. uporedi broj srpskih tražilaca azila u Nemačkoj za period od aprila do septembra 2013, koji iznosi 8,205, sa istim periodom u 2012. od 4,585, to predstavlja porast od čak 79 procenata. To bi omogućilo Nemačkoj da pokrene mehanizam, iako je naravno neizvesno da li bi se Komisija i većina drugih članica sa suspenzijom složile. U drugim zemljama koje su popularne destinacije za tražioce azila, kao sto su Švedska i Belgija, brojevi srpskih tražilaca azila su se značajno smanjili od 2012. do 2013. godine.
Naravno, pored Nemačke, ima i drugih zemalja sa povećanim brojem tražilaca azila iz Srbije, kao što su Holandija i Italija, ali ukupan iznos srpskih aplikacija u ovim zemljama je toliko nizak (185 u Holandiji i 75 u Italiji od aprila do septembra 2013) da se ukidanje bezviznog režima ne bi moglo opravdati.
Nije ni verovatno da će Nemačka zatražiti suspenziju. Nova vladajuća koalicija namerava da znatno skrati procedure za tretiranje zahteva za azil iz Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, što će sprečiti broj neosnovanih zahteva .
I drugi politički signali u Briselu ukazuju da bezvizni režim Zapadnog Balkana trenutno nije ugrožen. Međutim, na duže staze opasnost postoji ukoliko broj tražilaca azila ne opadne, na šta je u Budvi prošlog meseca ukazala evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom.
Ivana Jakovljević i Aleksandra Štiglmajer rade za Evropsku inicijativu za stabilnost (ESI) u Briselu (www.esiweb.org).
Oprema teksta redakcijskaPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
