Samo je Kurti bio protiv dogovora u Vašingtonu 1Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLET

To ocenjuje za Danas istraživač i saradnik Instituta za političke studije Mladen Lišanin, koji komentariše izjavu v. d. kosovskog predsednika Vjose Osmani, da nakon što administracija Džoa Bajdena dođe na vlast u SAD, u Prištini treba da insistiraju na razmatranju i preispitivanju sporazuma sa Beogradom, potpisanog za vreme vladavine Donalda Trampa.

– Bajden će imati interesa da revidira razne politike, ali će one biti vezane za globalno važnije pitanja, kao što su klimatske promene, Iranski nuklearni sporazum, slobodna trgovina i odnosi sa Kinom. Fokus će biti na tome. Kada je reč o jednoj relativno manje bitnoj seriji sporazuma, kakvi su ovi potpisani između Beograda i Prištine, a prevashodno pod pokroviteljstvom Evropske unije, Vašington nema direktnu nadležnost da tu nešto menja. On može na tome da radi, ali ne može jednostranim aktom da poništi postignute sporazume – objašnjava Lišanin.

On dodaje da Vašington nema ni interesa da svoje, prema njegovoj oceni, skromne diplomatske kapacitete, kako se to pokazalo poslednjih godina, troši na teme koje mu nisu od vitalnog interesa.

Prema Lišaninovom viđenju, ključni razlog za takvu izjavu Vjose Osmani je to što se u februaru spremaju izbori na Kosovu.

Istovremeno, on dodaje da nije sasvim neopravdana nada kosovske političke elite da bi moglo da dođe do nekih promena, više u pristupu nego u konkretnoj politici u slučaju nove američke administracije.

– Oni su trenutno zaokupljeni domaćim problemima, kao što vidimo poslednjih dana i to verovatno nije baš jako ohrabrilo političare u Prištini, jer što Amerika bude usredsređenija na sebe, imaće manje kapaciteta da se bavi drugim regionima, a posebno Balkanom, koji definitivno više nije prioritet. Ali, istovremeno, vidimo i po nekim personalnim rešenjima u novoj administraciji da će tu biti ljudi koji su i u prošlosti imali fokus na Balkan. Ne bi bilo neočekivano da se više pristup nego konkretna politika u neku ruku promeni na štetu Beograda, a u korist Prištine – navodi Lišanin.

Ipak, on ne očekuje da će to biti naročito radikalno, barem ne u prvoj polovini predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.

Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, kaže da nijedan lider nijedne albanske političke stranke, izuzev predsednika Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, nije za preispitivanje sporazuma u Vašingtonu.

– V. d. predsednika Kosova Vjosa Osmani ima minornu ulogu u smislu podrške u narodu da bi mogla išta da promeni, ali sada koristi aktuelnu v. d. funkciju da se oglašava više zarad neke šake glasova nego što zaista veruje da se međunarodni sporazumi mogu preispitivati. Ne zaboravimo da je deo tog Vašingtonskog sporazuma bilo i priznavanje Kosova od strane Izraela. Zato podvlačim da albanski politički i institucionalni lideri moraju biti veoma oprezni sa izjavama koje nisu u skladu sa međunarodnim sporazumima – naglašava Šeholi.

Podsetimo, Vjosa Osmani izjavila je za BIRN Kosovo da veruje da su delovi Vašingtonskog sporazuma štetni, te da smatra da treba razgovarati i o delu sporazuma iz Brisela 2015. godine, zbog Zajednice srpskih opština.

– Moramo da sednemo i razgovaramo sa timom američkog predsednika Bajdena, da vidimo šta oni misle o onim pitanjima koja su dogovorena kao obećanja, a ne kao sporazum – rekla je Osmani.

Palmer: Bajden će imati isti pristup

Specijalni izaslanik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer izjavio je da od buduće kosovske vlade nakon februarskih izbora sledećeg meseca očekuje da „proceni pristup dijalogu“ sa Beogradom, prenosi Beta. Palmer je u intervjuu Radio-televiziji Albanije rekao da će administracija novoizabranog predsednika Bajdena i dalje imati isti pristup Balkanu, „stabilan i kontinuiran“, kao i sve prethodne administracije.

close
Samo je Kurti bio protiv dogovora u Vašingtonu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.