Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana Srbije, za Danas je kratko i jasno odgovorio da raspisivanje republičkih izbora ne bi ništa promenilo u njegovoj odluci da podrži Đilasa. U Narodnoj stranci Vuka Jeremića juče nismo uspeli da dobijemo odgovor, ali se može pretpostaviti da bi se Jeremić, s obzirom na mali uticaj njegove partije u biračkom telu, teško odlučio da samostalno izađe na izbore u Srbiji, ili da bi se „vezao“ za nekog drugog jačeg igrača i odustao od Đilasa. Isto važi i za druge manje opozicione partije za koje istraživanje javnog mnjenja pokazuju da teško mogu ponovo do srpskog parlamenta.

Međutim, postavlja se pitanje kako bi se Đilas i DS ponašali u toj situaciji. Da li bi Đilas insistirao na dogovoru sa DS i da li bi demokrate na to pristale i po koju cenu.

Zamenik predsednika DS Igor Salak za Danas kaže da su lokalni izbori proteklog vikenda pokazali da postoji samo jedna opoziciona partija sa ljudima i politikom u svakom delu Srbije.

– Parlamentarni izbori bi samo u prvi plan istakli upravo tu prednost DS, ali i jasno istakli da smo mi snaga koja će pokrenuti promene nabolje u ovoj zemlji. U slučaju parlamentarnih izbora moralo bi da dođe do ukrupnjavanja levog centra oko DS jer jedino mi nudimo viziju drugačije Srbije koja je okrenuta ljudima. Suština politike DS jeste slobodna, demokratska i prosperitetna Srbija sa jednakim šansama za sve građane – kaže Salak. On poziva opozicione, proevropske partije i organizacije na ozbiljnost, na jasnu opredeljenost ka radu sa građanima, jer „nemamo više vremena za simpozijume, građani traže dela“.

Boban Stojanović, politički konsultant Demostata, za Danas kaže da bi raspisivanje izbora za Skupštinu Srbije sigurno proizvelo probleme, jer ako je nešto moguće u Beogradu, pitanje je kako bi birači reagovali na republičkom nivou.

– I tu je ključno pitanje ko bi bio predvodnik jer verujem da bi se Đilas usredsredio samo na Beograd. Ali cela opozicija je u problemu sa resursima (organizacionim, finansijskim, aktivistima) i svi su upitni da li pojedinačno mogu da preskoče cenzus. Tako da bi možda raspisivanje parlamentarnih uticalo i na to da se ozbiljno grupišu i da naprave široku koaliciju. Ali svakako bi inicijalno mnogima napravilo problem, posebno što se izbori moraju raspisati najkasnije početkom februara. Jako je malo vremena ostalo. A verovatno neće ni znati da li će ili neće biti parlamentarnih izbora do dan ili dva pred raspisivanje beogradskih – zaključuje Stojanović.

Zasad bez vanrednog biranja

Prema nezvaničnim informacijama koje trenutno kruže među opozicionim akterima, republičkih izbora neće biti, jer se sa novim parlamentarnim izborima ne slažu zemlje EU koje sa Srbijom imaju partnerske odnose. Kako se može čuti među opozicionarima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao argument za raspisivanje nudi četvorogodišnji mandat nove vlade, i vlasti u Beogradu, koji bi počeo 2018, a završio se 2022. taman kada se završava i njegov predsednički mandat, ali i posao u procesu evropskih integracija. Ipak, na opozicionoj sceni ne isključuju mogućnost da se izbori za Skupštinu Srbije održe.