Prethodno, Više tužilaštvo je u petak saopštilo da je osoba Č. Č. uhapšena u saradnji sa BIA zbog špijunaže, i da ima dvojno državljanstvo Srbije i Hrvatske. Čitavog vikenda mediji i portali objavljivali su različita saznanja o ovom slučaju, kao i delove biografije uhapšenog. On je u nedelju saslušan i određen mu je pritvor do 30 dana, a tabloid Informer objavio je da hoće nagodbu i da je priznao da je radio za hrvatsku SOA. Navodno je zbog pretnji da će biti likvidiran od strane hrvatske službe pristao da špijunira. Prema Informeru to je radio tako što je kontaktirao sa vojnim licima, uzimao od njih podatke, a zauzvrat im obećavao da se neće naći na hrvatskim optužnicama za ratne zločine. Ovaj tabloid najavljuje nova hapšenja i moguće i proterivanja diplomata. Međutim, izvori Danasa u bezbednosnim krugovima sumnjaju u ovu medijsku verziju i u identitet uhapšenog. Hrvatski mediji tvrde da je afera nastala zbog borbe za funkciju novog šefa BIA.

– Ova špijunska afera je u funkciji održavanja napetosti sa Hrvatskom. Sve to pomalo izgleda naivno, a posebno način na koji je obelodanjena afera. Sigurno je da obe strane imaju svoje špijune i Srbija i Hrvatska, ali ova afera je suviše prozirna i u funkciji održavanja tenzije iz nekog razloga koju držimo već četiri godine. Zanimljivo je i da hrvatska strana do sada još nije zvanično reagovala, jer im izgleda nije u interesu baš da se u to upliću, kaže za Danas Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

Savo Štrbac, predsednik dokumentacionog centra Veritas, isključuje mogućnost da je reč o zameni identiteta, napominjući da je zamena identiteta moguća samo u odsustvu, ali da to nije ovde slučaj kada je čovek na raspolaganju 48 sati.

„Čolović nije na spisku od 1.600 osoba procesuiranih za ratne zločine. Možda se njegovo ime nalazi na nekom tajnom spisku koje obaveštajne službe Hrvatske čuvaju u nekim ladicama, čekajući pogodno vreme za aktiviranje. Hrvati koriste razne metode kojima primoravaju Srbe iz Hrvatske za saradnju, ali je malo verovatno da je Čolović, kao penzioner, mogao da ima neke informacije o Vojsci Srbije i Srbiji koje Hrvati nemaju“, kaže Štrbac.

Sagovornik Danasa kaže da on lično ne zna Čolovića, jer nije dolazio u Veritas, niti je član neke izbegličke organizacije, ali da ga jedna saradnica Veritasa zna još iz Krajine.
„Nesporno je da je on bio u Vojsci Republike Srpske Krajine i da je radio kao „organ bezbednosti “ u 75, Drniškoj brigadi do ranjavanja 1993. Nakon lečenja na VMA, prema našim podacima, nije se više vraćao na ratište. Na zadnjem službenom spisku koji je Hrvatska dostavila Srbiji ima 1.577 procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim pravosudnim organima. Pod pojmom procesuirani se misli da je protiv njih otvorena istraga, da su pod optužbom, ili su naposletku pravosnažno osuđeni. Proicesuiranih za ratne zločine u Hrvatskoj bilo je oko 3.600, ali polovinu predstavljaju pasivni predmeti, što praktično znači da su optuženi u međuvremenu oslobođeni (što je mali broj), ili je postupak obustavljen zbog smrti ili zbog prekvalifikacije ratnog zločina u oružanu pobunu“, kaže Štrbac.

Na pitanje postoji li mogućnost da se Čolović nalazi na nekoj tajnoj optužnici, sagovornik Danasa kaže da ne postoje tajne optužnice, kao što nema ni tajnih istraga, uprkos tome što su o njima razgovarali i predstavnici dvaju država pri svakom zvaničnom susretu.

„Svaka država ima svoje spiskove, s obzirom da je bio rat. A prema hrvatskim podacima od pre desetak godina broj optuženih za ratne zločine kretao se oko 5.000. Crna je ona brojka između 3.600 procesuiranih i 5.000 ratnih zločinaca i ta imena nalaze se u nekoj ladici obaveštajnih službi i čekaju pogodno vreme da se aktiviraju. Iako je prošla 21 godina od završetka rata u Hrvatskoj, zahvaljujući institutu nezastarivosti ratnih zločina svake godine na desetine novih osoba biva procesuirano“, ističe Štrbac. On dodaje da se sada kao ratni zločin kvalifikuje i krađa životinja za vreme rata, ili aparata za domaćinstvo, što je degradiranje najtežeg krivičnog dela, kao što je ratni zločin.

Štrbac kaže i da Hrvati koriste razne metode kojima primoravaju Srbe iz Hrvatske za saradnju. Srbe kojima je sve ostalo u Hrvatskoj ucenjuju ako hoće da reše bilo kakav problem oko radnog staža, imovine, penzije…

„Ko god se vratio, išao je u policiju na informativni razgovor i tamo tada kreću brojna pitanja: ‘šta znaš o ovome, a šta znaš o onome kad je poginuo taj i taj’. LJudi se zateknu tamo i sa malom decom i onda gledaju na sve načine kako da napuste Hrvatsku. Neki odu na razgovor, a izađu tek posle godinu i po dana. Nevolja natera ljude na svašta, jer te ne puštaju na miru ako kažeš – ‘ne znam ništa’. Dolaze ti u zoru kući, presreću u vinogradu i pitaju jesi li se setio i tako mesecima. Mnogi takve pritiske ne mogu da izdrže. Takav odnos tih službi traje sve ovo vreme od rata i ne jenjava“, tvrdi Štrbac. On dodaje da su mu pričali ljudi da su pratili i njega, a da su mu to priznali nakon godinu-dve, ali da je pitanje koji je kvalitet informacija koji zavrbovani ljudi mogu da daju.

Nagodba

Zanimljivo je da je nagodbu sa tužilaštvom sklopio svojevremeno Branko Mladić, optužen da je bio glavni jatak Ratka Mladića dok je ovaj bivši komandant Vojske RS bežao od poternice Haškog suda. Branko Mladić, brat od strica Ratka Mladića, 2012. godine se nakon što je haški optuženik uhapšen u njegovoj kući, nagodio za kaznu godinu dana uslovno, u roku od tri godine ako ponovi delo. U sadašnjem slučaju špijunske afere nije jasno kako je ovoliko brzo uopšte moguće govoriti o nagodbi, s obzirom da još nije podignuta ni optužnica. Potpuno je jasno da je reč o spuštanju tenzije u medijima i davanju neke vrste epiloga celoj priči. P. D.