„Specijalni status“ zasnovan na evropskim integracijama

Direktor Centra za studije evropske politike Majkl Emerson, u svojoj najnovijoj analizi, predlaže promenu modela rešavanja statusa Kosova i odustajanje od insistiranja na nezavisnosti. On umesto toga predlaže „specijalni status“ koji bi se zasnivao na integraciji Kosova i Srbije u Evropsku uniju. Centar za studije evropske politike je institucija EU, čija je uloga savetovanje i politička ekspertiza politike EU.
Polazeći od jasnog stava Rusije da će staviti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti o nezavisnosti Kosova i saglasnosti Kine s tim potezom „situacija je veoma opasna s nekoliko neprivlačnih scenarija koji se mogu zamisliti: jednostrano proglašenje Kosova posle čega bi ga SAD priznale i došlo bi do podele; destabilizacija situacije na terenu između Srba i Albanaca, efekat širenja na druge delove Balkana kao što su Makedonija i Bosna“, zaključuje Emerson.
Rešenje može da bude zasnovano na Ahtisarijevom planu, ali on je dizajniran tako da se dobije saglasnost SB UN i Srbije, što sada nije slučaj. Plan, stoga, mora da se prilagodi novoj situaciji. To može da se smatra amandmanom na Ahtisarijev plan, ali može da bude i promena celokupne paradigme, odnosno povlačenja celokupnog pitanja iz konteksta pravne procedure UN radi međunarodnog priznanja i umesto toga smeštanja u okvire procesa evropskih integracija, gde to pitanje više neće biti kod kontrolom Rusije i Kine, predlaže Emerson.
EU bi trebalo da otvori pregovore s Kosovom o dogovoru koji bi definisao novi status. Ahtisarijev plan bi bio osnova za pregovore o kosovskim institucijama i ovlašćenjima u unutrašnjim stvarima, uz specijalne ugovore za bezbednost i spoljnu politiku, gde bi EU, između ostalog, garantovala garancije za srpsku manjinu. Plan, predlaže Emerson, u svakom slučaju treba da ide mnogo dalje u pravcu evropskih integracija, gde će Kosovo biti pod jurisdikcijim EU u svim bitnim područjima. Pošto je konačni cilj, kao i za ceo Balkan, puna integracija u EU, sve ovo u principu bila bi generalna primena evropskih zakona, koja se upotrebljava za izuzetke i prelazne ugovore. Ovo bi bilo uporedivo sa statusom koji imaju Norveška, Island i Lihtenštajn u evropskom ekonomskom prostoru. Kosovo bi izdalo pasoše koje bi priznala EU, a ubrzo i u ceo svet. Postojaće specijalne institucije između EU i Kosova koje bi potvrdile i definisale specijalni status, predlaže Emerson.
Za evropske lidere je pitanje kako će ovaj predlog formulisati na imaginativan način u okviru svestranije strategije evropske integracije za ceo region. Od Srbije se ne bi tražilo da promeni svoj Ustav i njegove klauzule o Kosovu – postepeno će gubiti na značaju. Srbija bi, umesto toga, bila ohrabrena da nastavi njen kurs evropskih integracija.