– Ukoliko zemlje Zapadne Evrope odluče da iskoriste sporazume o readmisiji koje imaju potpisane sa Srbijom, mogli bi da se nađemo u veoma nezgodnoj poziciji, pošto bi bili prinuđeni da primimo veliki broj izbeglica. Iako i mi imamo sličan sporazum o readmisiji sa Makedonijom, tražioci azila bi morali da ostanu kod nas zbog toga što UNHCR ne prepoznaje Makedoniju kao sigurnu zemlju, kaže za Danas Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Takav razvoj situacije bi, prema njegovim rečima, predstavljao problem za Srbiju, jer bi se našla u poziciji da ili primi sve tražioce azila iz Evrope ili da krši sopstvene pravne propise.
– Trebalo bi u političkim pregovorima jasno staviti do znanja da takav scenario nije izvodljiv. Mi prosto ne možemo da primimo više ljudi od postojećih kapaciteta – navodi Đurović.
On ističe da Makedonija od potpisivanja sporazuma o readmisiji saSrbijom opstruira njegovo sprovođenje, zbog čega se on praktično ne primenjuje.
– Zabrinjava trend koji je prisutan u Evropi. Najpre se počelo sa pokušajima usporavanja talasa migracija, a od kraja prošle godine primetne su tendencije njenog zaustavljanja. Uopšte ne mogu da isključim mogućnost da naši susedi aktiviraju sporazume o readmisiji – kaže Đurović.
Premijer Aleksandar Vučić je nakon jučerašnjeg razgovora sa evropskim komesarom za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristosom Stilijanidesom uputio molbu EU da uspostavi jedinstvenu politiku prema migrantima dodajući da će Srbija tu politiku sprovoditi. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ne postoji jedinstven politički odgovor na izbegličku krizu, već se sprovode jednostrane, unilateralne mere.
– Kada neko kaže da ne prima pripadnike ovog ili onog naroda, potrebno je da postoji dogovor na nivou EU, ili bar da na vreme budemo obavešteni o tome, kako bismo mogli da reagujemo – rekao je Vučić. On je naglasio da izbeglička kriza i dalje traje, ilustrujući to podatkom da prethodnih dana prosečno oko 2.500 ljudi dnevno uđe u našu zemlju.
– Priče o 400.000, pola miliona ili milion ljudi koji samo čekaju da dođu u Srbiju nisu ispravne, jer ne postoji njihova želja da budu u Srbiji – naveo je Vučić.
Evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanides je izjavio da je Srbija ključni partner Evropske unije i da tokom izbegličke krize obavlja posao kojem se treba diviti.
– Srbija je ključni partner EU. To je pokazano otvaranjem prvih poglavlja u pregovorima sa EU u decembru, ali i u upravljanju izbegličkom krizom, koja nije samo evropska i nacionalna, već globalna – rekao je Stilijanides i dodao da EU stoji uz svog ključnog partnera Srbiju i da će finansijski pomoći. On je podsetio da je u decembru prošle godine izdvojeno dodatnih 13 miliona evra za humanitarnu pomoć, posle čega je ukupna cifra dostigla iznos od 22 miliona evra, od čega je većina namenjena Srbiji.
Vraćanje izbeglica je kršenje ljudskih prava
Nils Muižnieks, komesar za ljudska prava Saveta Evrope, u mišljenju koje je poslao Evropskom sudu za ljudska prava istakao je da bi vraćanje migranata iz Austrije u Mađarsku, na osnovu Dablinskog sporazuma, moglo da dovede do ozbiljnog kršenja ljudskih prava. Prema njegovom mišljenju, u tom slučaju mađarske vlasti bi počele automatski da deportuju izbeglice u Srbiju.
Popović: Sazvati Biro za bezbednost
Beograd – Srpska narodna partija (SNP) zatražila je juče sazivanje hitne sednice Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, zbog najave komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Muižnieksa da će stotine hiljada tražilaca azila u Evropskoj uniji (EU) biti vraćeno u zemlje koje se nalaze na migrantskoj ruti. „Pred nama je proces kretanja migranata u ‘rikverc’. Kada austrijske i slovenačke vlasti vrate migrante u Mađarsku i Hrvatsku, njihove vlasti će migrante automatski početi da deportuju u Srbiju“, upozorio je lider SNP Nenad Popović u pisanoj izjavi.
D. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
