Poseta Beogradu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena odvijaće se u atmosferi optimizma koju širi nova administracija u Vašingtonu u svojoj spoljnoj politici, s ciljem poboljšanja odnosa sa svim zemljama s kojima je prethodnih godina vladalo zahlađenje, pa i neprijateljstvo. Srpsko-američki odnosi svoju najnižu tačku, posle 1999. i NATO bombardovanja, dostigli su 2008. s jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.
Taj događaj je obeležio mandat odlazećeg ambasadora Kamerona Mantera, iako on kao pojedinac i diplomata nikako nije mogao da utiče na tvrdu politiku SAD u vezi s Kosovom, saglasni su sagovornici Danasa upućeni u diplomatske i bezbednosne odnose dve zemlje.
Vuk Drašković, lider SPO-a i bivši šef srpske diplomatije, kaže za Danas da Obamina administracija pre svega želi stabilnost u regionu Zapadnog Balkana i, samim tim, uspostavljanje boljih odnosa sa Srbijom. To je, kako ističe, i razlog posete američkog potpredsednika Beogradu.
Komentarišući izvesnu kontroverzu koja prati Džozefa Bajdena kao zagovornika kosovske nezavisnosti i NATO intervencije nad Srbijom, Draškovićpodseća da je Bajden bio i najžešći u osudama Albanaca zbog etničkog čišćenja 17. marta 2004. godine.
Na konstataciju da će tema razgovora sa srpskim zvaničnicima biti i saradnja s NATO, što se u delu javnosti tumači i kao „opasnost od zahlađenja odnosa Srbije i Rusije“, Draškovićističe da Bajden dolazi u posetu zemljama regiona i pri tom ne želi da zaobiđe Srbiju, kao i da „nije na Beogradu da uređuje američko-ruske odnose“.
Ocenjujući rad dosadašnjeg ambasadora Kamerona Mantera, koji napušta to mesto godinu dana pre isteka mandata, Drašković kaže da je tu jedino izvesno da Mantera ne bi trebalo dovoditi u vezu s pogoršanjem odnosa Beograda i Vašingtona, koje je usledio nakon proglašenja kosovske nezavisnosti.
Stručnjak za vojna pitanja Veljko Kadijević kaže za Danas da je Bajdenova poseta posebno važna upravo zbog proglašenja nezavisnosti Kosova.
– To će biti prilika da se poprave odnosi dve zemlje, pre svega u delu NATO integracija i saradnje. Srpski parlalment je izglasao rezoluciju o neutralnosti koja onemogućava priključenje zemlje NATO-u i zbog toga je neophodno otvoriti nekakve nove perspektive za saradnju – kaže Kadijević.
On ističe da je promena američke administracije donela svetu novi optimizam i novu argumentaciju za poboljšanje odnosa sa onim delovima sveta prema kojima je do sada bila „u svađi“.
– Politika SAD nije ista s dolaskom Baraka Obame na predsedničko mesto, pa ni Bajdena ne bi trebalo više vezivati za stare asocijacije u odnosu na Srbiju. Vašington je poslao signal svim državama Balkana da je vrlo zainteresovan za što brže potpuno uključenje ovog regiona u međunarodne integracije, a sve se to odvija pod oreolom Obame – zaključuje Kadijević.
Posete na visokom nivou
1980 – Predsednik SAD Džimi Karter povodom sahrane Josipa Broza.
1995 – Specijalni izaslanik Ričard Holbruk s tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem o miru u Bosni.
1998 – Holbruk u pokušaju da ubedi Miloševića da prihvati američki plan za Kosovo.
2003 – Državni sekretar Kolin Pauel u znak podrške Srbiji posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
2004 – Senator Ričard Lugar, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Senata Kongresa SAD.
2005 – Nikolas Berns, podsekretar u Stejt departmentu za politička pitanja.
2006/2007 – Specijalni izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frank Vizner, susreti s predsednikom Srbije, premijerom i patrijarhom Pavlom.
2006/ 2007 – Danijel Frid, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.
S druge strane, u periodu posle 5. oktobra 2000. u Vašington su odlazili svi najviši zvaničnici Srbije, s predsednikom Borisom Tadićem na čelu (septembar 2006, s tadašnjim potpredsednikom Dikom Čejnijem i državnim sekretarom Kondolizom Rajs) i bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom (jul 2006, s Dikom Čejnijem).
Mogući kandidati za novog ambasadora
Majkl Halzl: Viši član Centra za transatlantske odnose pri Školi za napredne međunarodne studije Džon Hopkins univerziteta. Karijeru je gradio kao visoki politički savetnik (1994-2005) tadašnjeg senatora Džozefa Bajdena, danas američkog potpredsednika. Bio je najpre član, a potom i predsednik (2001-2003) Komiteta za inostrane odnose Senata Kongresa SAD. Predvodio je demokratski štab u Senatu povodom pitanja Balkana i NATO, te stoga intenzivno bio uključen u dve runde proširenja NATO (1998. i 2004), ali i u kampanje u Bosni i Kosovu. Sedamdesetih godina prošlog veka pomogao je osnivanju Aspen instituta u Berlinu i bio prvi zamenik direktora. U julu 2004. bio je član američke delegacije koja je prisustvovala inauguraciji predsednika Srbije Borisa Tadića.
Edvard Džozef: Veliki poznavalac istorije Balkana, od 1992. kada je prvi put došao u Sarajevo. Od tada je bio na brojnim ratištima u Kninu, Mostaru, Bihaću, Tuzli, Žepi (gde je zajedno s generalom Ratkom Mladićem nadgledao evakuaciju). Obavljao je brojne visoke dužnosti u UN, NATO, OEBS-u i Međunarodnoj kriznoj grupi. Tokom rata na Kosovu 1999. radio je pri katoličkim službama za humanitarnu pomoći bio komandir tada u medijima najzastupljenijeg izbegličkog kampa Stenkovec-1 u Makedoniji. Gostujući je profesor na Školi za napredne međunarodne studije Džon Hopkins univerziteta. Piše za najuticajnije američke medije.
Džejms Slateri: Bio je demokratski kandidat za američkog senatora iz Kanzasa. Od 1983. do 1995. bio je član Predstavničkog doma Kongresa SAD. Bio je ključni igraču mnogim važnim pitanjima, uključujući i zaštitu životne sredine, zdravstvenu negu, telekomunikacije i napore u cilju smanjenja budžeta. Bio je partner advokatske firme Vili Rein LLP u Vašingtonu. Stanuje u Virdžiniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
