Beograd – Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU ne daje globalnu ocenu ostvarenja reformi, već registruje faktičku sliku stanja. Taj izveštaj uzima u obzir samo dela, ne i obećanja. Svi bi trebalo da se pogledamo u ogledalu izveštaja i da nam to služi kao podsticaj za ubrzanje procesa integracija u zajednicu evropskih zemalja – kaže u razgovoru za Danas Ivan Vejvoda, direktor Begradskog fonda za demokratiju.
Kako komentarišete ocene iz Vlade Srbije da je „crna tačka“ u parlamentu zbog neusvajanja neophodnih zakona, ako se ima u vidu da u Skupštini preovlađuju poslanici vladajuće većine?
– Sa stanovišta politike najbitnije je da imamo stabilnu Vladu. Blokada u parlamentu svakako jeste veliki problem i ona bi se morala otkloniti kroz izmene Poslovnika. Iako u velikoj meri kasnimo sa usvajanjem zakona, mislim da će taj problem biti vrlo brzo otklonjen.
Zbog čega je onda važan izveštaj EK i da li se može steći utisak da je on Srbiji uopšte bitan, ako se ima u vidu stepen ispunjenosti preporuka iz izveštaja koji je EK podnela prošle godine?
Prošla godina je bila izuzetno teška. Imali smo izborni ciklus, čekali smo da se formira vlada duže od četiri meseca, a imali smo i veliki izazov oko proglašenja nezavisnosti Kosova. Građani jasno osećaju šta sve nije učinjeno u reformama, ali zato i treba u ovom izveštaju uhvatiti trenutak u vremenu i krenuti napred.
Imajući u vidu tradiciju probijanja obećanih rokova, kako komentarišete najave iz Brisela da bi Srbija mogla da stekne kandidaturu za članstvo u najboljem slučaju tek krajem 2009?
– Kraj sledeće godine je vrlo realan rok za sticanje kandidature za članstvo, s obzirom na obaveze koje treba da ispunimo. Ako to ne uradimo, sami ćemo biti krivi. U tom smislu smatram da i građansko društvo ima obavezu da kroz kritički odnos čini pritisak na Vladu i parlament da ne koče proces integracija.
Postoji li opasnost ugrožavanja strateškog cilja da Srbija do 2012. godine ispuni sve uslove za ulazak u EU?
Obaveza isporučenja Ratka Mladića Haškom tribunalu je i dalje najvažnija. Mislim da je vlast demonstrirala jasnu političku volju da se to i učini i da je upregnut ceo sistem da se to što pre dogodi. Izglasavanje paketa neophodnih zakona ali i njihovo sprovođenje drugi je ključni uslov. Ako ti ciljevi ne budu ugroženi, ni strategija potpune spremnosti za ulazak u EU 2012. godine, neće ostati neispunjena.
Da li je „ponuda“ generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da Euleks ostane statusno neutralan dobra za Srbiju i da li je moguće postići nešto više od toga?
– Ono što je predsednik Srbije Boris Tadić istakao kao uslove za saradnju sa Euleksom i dalje stoji kao realno, a samo je pitanje trenutka kada će se to i formalizovati.
Smatrate li da će saradnja Beograda sa evropskom misijom na Kosovu biti nezvaničan uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU?
Očekujem vrlo brzo kompromis, a sve ukazuje da će se to i dogoditi, ako pažljivo slušate šta kažu Brisel, Njujork i Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
